Србија - национална ревија бр. 29
„СРБИЈА - Национална ревија”, број 29

 

РЕЧ ПРЕ

Уморни сте од свега?
Од историје и географије, од шпекуланата и рекламократије, од реформатора и конзервативаца, од професионалних оптимиста и пасионираних песимиста, од експерата-шарлатана и претенциозних аматера, од глава у песку и петлова који кукуричу на плејбек, од политике високо уздигнута чела и смакнутих гаћа, од моралних наказа и наказних моралиста? Гаде вам се убице-визионари, глобалистичке силеџије које најпре лажно оптуже земље и народе, масакрирају их, окупирају, опљачкају, а онда преживелима продају своје исповести о томе зашто су лагали?
Али, шта ћеш, кажете, ово је њихово време.
А наше? Када ће наше време? Твоје и моје?
Христос се роди!
Срећна вам 2012!

 

ГАЛЕРИЈА
Берба на Опленцу (Фото: Драган Боснић)
Гуслар (Фото: Дејан Кнежевић)
Споменик браниоцима Београда 1914-1918. (Фото: Драган Боснић)
Завејани видиковац (Фото: Дејан Кнежевић)
Новосадски парк (Фото: Дејан Кнежевић)
Митровац на Тари (Фото: Драган Боснић)
Сенка (Фото: Дејан Кнежевић)
Станица Баваниште (Гордана Гајин, уље на платну)
У сутону (Фото: Дејан Кнежевић)

 

 

 

 

 

 

 

 

 


САДРЖАЈ


Пролог
ЕЛЕКТРОПРИВРЕДА, ЈЕДАН ОД СТУБОВА СРПСКЕ ЕКОНОМСКЕ СТРАТЕГИЈЕ
Господари своје енергије

Витраж 
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ

Албум
ФОТОГРАФИЈЕ ДЕЈАНА КНЕЖЕВИЋА

Срце Србије
НА ПУТУ: ТРИДЕСЕТ ШЕСТ САТИ ДО ПРИЛУЖЈА, НА КОСОВУ, И НАЗАД
Добро је, чак и кад није
На земљаном путу, кроз шуму, не разазнајемо никог у тмини. Надамо се да ни нас нико види. Милимо, кривећи се узбрдо козјом стазом, сигурно непроходном кад су киша и блато. Тај путељак, којег нема у београдским вестима и неискреним изјавама политичких марионета, једна је од ретких преосталих веза Србије са самом собом. Небо је у овој новембарској ноћи ведро, а изнад планинских падина, између далеких звезда, сија преполовљен месец

Пише: Милорад Ћириловић
Фотографије: Драган Боснић

Освештавање
У СУСРЕТ 800. ГОДИШЊИЦИ МАНАСТИРА МИЛЕШЕВЕ
Руско звоно код Белог Анђела
Кажу да је то сада највеће звоно у Србији. Тешко девет тона, изливено је у Каминску, на Уралу, од тамошњих руда. Даровао га је благочестиви Рус Андреј А. Козицин, а освештао, на Светог краља Владислава (7. октобра), патријарх српски Иринеј. Израда је коштала пола милиона евра, допремање од Урала до Милешеве 20.000. Чујемо ли ми шта нам оглашава и одакле допире то чудесно звоно?

Текст и фотографије: Јово Бајић

Каталог
БАШТА НЕКОГ БАЈЕ, У ЗАГРЉАЈУ ДРИНЕ И ТАРЕ
Бисер западне Србије
„Неки градови се налазе на обронцима моћних планина, кроз друге протичу бистре реке, трећи имају неко лепо језеро, четврти су занимљиви због традиције и културе. Бајина Башта има све то!” Тако пише локални хроничар, и не претерује. А ми вас, више сликом него речју, подсећамо и позивамо да се сами уверите

Пише: Горан Будимир
Фотографије: Драган Боснић

Јесења свила
НАЈЛЕПШЕ ГОДИШЊЕ ДОБА У СРБИЈИ, ВИЂЕНО КРОЗ НАРОДНУ ПЕСМУ И ОЧИ ДЕДЕ ТУГОМИРА
Пуни амбари, празне куће
Некад се ујесен у војску ишло и женило. Чим се пожање, успреми летина, испече ракија. „Било је људи, а осталога шта се нађе.” Данас има свега, погосподио се сељак, али фали људи. Све је мање оних за женидбу и за рађање, а ни војске више нема. Невесте више не певуше: „Дај, Боже, да не свиће до Ђурђевдана!” Сви, нарочито они којима је забринутост у опису радног места, део службене гримасе, питају се има ли за српско село лека и лекара

Текст и фотографије: Драган Боснић

Истраживањe
АРХЕОЛОЗИ И ОВЕ ГОДИНЕ НА ЛОКАЛИТЕТУ БУБАЊ КОД НИША
У слојевима времена
Са тог брдашца, на некадашњем ушћу Нишаве у Јужну Мораву, контролисани су најважнији путеви у овом делу Европе, кроз многе миленијуме. Прва археолошка истраживања су из 1935, затим из педесетих година XX века. Од тада је локалитет на мапи најважнијих из бакарног доба, а цела једна археолошка култура названа је по њему (бубањско-хумска). У међувремену, дејством ерозионих и других сила, Бубањ је скоро нестао. Посетили смо тим стручњака Археолошког института из Београда и Народног музеја из Ниша, којима се веома жури

Текст и фотографије: НР Прес

Везе
„НАЦИОНАЛНА РЕВИЈА” СА ДЕЦОМ ИЗ ПРОКУПЉА И КУРШУМЛИЈЕ У ПОСЕТИ ГРЧКОЈ
Видици са Метеора
Неофитоса Кјурцидиса, власника грчке агенције „Mayak”, пријатељи зову Србином, што он сматра великом почашћу. Његова фирма из Паралије, у којој је српски обавезни језик комуникације, сносила је све трошкове боравка српске деце, углавном из избегличких и породица слабијег имовног стања, као и оне са изузетним резултатима у уметности, науци, спорту. „Зар се могу новцем измерити радост и спокој које осећамо док са децом из Србије стојимо у овом храму”, каже Неофитос у Метеорима, другом по величини православном монашком граду

Текст и фотографије: Ружа Србиновић

Темељи и врхови
КАПИТАЛНИ ИЗДАВАЧКИ ПОДУХВАТ МАТИЦЕ СРПСКЕ ИЗ НОВОГ САДА
Десет векова српске књижевности
Из миленијума националне литературе, на свим дијалектима и наречјима, из свих области (просторних, усмених и писаних), одабрано је оно што је као најбоље обележило своје време. Критеријуми су високи, објективни и без било каквих подешавања. Само тако се може успоставити златни низ од Светог Саве до овог времена, и после. Мото: „Све најбоље на једном месту.” Нема књига приземљуша, страначке књижевности, кланова и ћаскаоница. Прва два кола, у двадесет томова, већ су пред читаоцима

Пише: Зорица Тодоровић Мирковић
Фотографије: Бранко Лучић и Архива Матице српске

Стари мајстори
МИРОСЛАВ РАДОЈЧИЋ (1920-2000), НЕУПОРЕДИВИ ГОСПОДИН СРПСКОГ ЖУРНАЛИЗМА
Наш прозор у велики свет
На Медицинском факултету стигао је до првог испита, а онда га је заувек повукао вртлог звани новинарство. Био је голман „Славије”, шаховски мајстор, београдски Дон Жуан с лептир машном у сивим временима. Први дописник „Политике” из Њујорка и Лондона. На аеродрому „Велике Јабуке” срео је Аву Гарднер, у свечаној ложи „Вимблдона” имао седиште са исписаним својим именом, најсентименталније писао о Милошу Милутиновићу. На срозавање своје професије никада није пристао. Победницима је веровао само у спорту

Пише: Александар Михајловић

Светови
ГОРДАНА ГАЈИН, СЛИКАР У ОДБРАНИ СЛИКЕ, ДАКЛЕ ЛЕПОТЕ
Белешке са унутрашњег путовања
Њено сликарство прожето је дубоким смирењем и бескрајним тиховањем над равницом. Слика усамљенички, с аскезом, свакој слици посвећује се као да јој је последња. Као у неком обреду нежности и искрености, с неизрецивим прахом старине на себи, пред нама израњају те мртве природе, актови, капије, куће, напуштене железничке станице, манастири и снежни пејзажи у низији. Без накинђурености, позе, притворности. На први поглед обичан, а заправо чудесан свет, пронађен најпре у себи самој

Пише: Дејан Ђорић

Путоказ
АНДРЕВЉЕ, НА ФРУШКОЈ ГОРИ: ЦЕНТАР ЗА ПРИВРЕДНО-ТЕХНОЛОШКИ РАЗВОЈ ВОЈВОДИНЕ
Одличан и рад и одмор
У пределу налик на рајски, овај Центар основан је 2008. одлуком покрајинске скупштине. Постао је средиште конгресног туризма, окупљања стручњака у различитим форматима, али и место за одмор, уживање, здравље. Лако се долази и често враћа

Пише: Хелена Дуковић

Одредиште
ХОТЕЛ „НОРЦЕВ” НА ИРИШКОМ ВЕНЦУ
Ново фрушкогорско средиште
Најновији објекат на познатој планини, са прелепом околином и одличним географским положајем, отвара велике могућности за појединачни, корпоративни и конгресни туризам

Стратегија
СРПСКИ НАЦИОНАЛНИ ИНВЕСТИЦИОНИ ПЛАН ПРЕД НОВИМ ПОДУХВАТИМА У 2012.
Нагласак на великим пројектима
Недавне измене Закона о финансирању локалних самоуправа омогућиле су да општине и градови имају више новца у својим буџетима, дакле и веће могућности за решавање локалних инфраструктурних проблемa.  Стога НИП у 2012. измешта свој фокус са локалних на регионалне и пројекте у најнеразвијенијим општинама

Акција
У ТОКУ ЈОШ ЈЕДНА ВЕОМА ЗАНИМЉИВА КАМПАЊА „ДДОР НОВИ САД”
Савети за биоскопску публику
Акција се одвија у биоскопима „Арена Синеплекс” у Новом Саду и „Рода Синеплекс” у Београду

Подсећање
125 ГОДИНА ОД ОСНИВАЊА НОВОГ ГРОБЉА И БЕОГРАДСКОГ ЈКП „ПОГРЕБНЕ УСЛУГЕ”
Место памћења и пијетета
Основано је 1886, у време убрзане урбанистичке прекомпозиције вароши београдске. Оснивач, чувени др Владан Ђорђевић, поклонио је своје имање за изградњу. Историја овог града и земље, њени највиши врхови и најдубље драме, могу се сагледати и кроз наслеђе Новог гробља. Од 1983. оно је и званично проглашено за културно-историјско добро од изузетног значаја за Србију

Пише: Зоран Марковић

Знање
МР МИЛАН БЈЕЛИЋ, ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАР БЕОГРАДСКЕ ПОСЛОВНЕ ШКОЛЕ – ВИСОКЕ ШКОЛЕ СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
Резултати, не реклама и прапорци
Студирање овде подразумева и практичан рад у више од 1.200 привредних и ванпривредних друштава. Да би олакшала учење и додатно подигла његов квалитет, школа је развила своју стручну издавачку делатност. Добра сарадња остварује се са универзитетима у Риму, Солуну, Штутгарту, Канади... Успеси, наравно, имају и свој бројчани израз, егзактан и лако проверљив

Знање
ДР МЛАДЕН ВЕИНОВИЋ, ДЕКАН ФАКУЛТЕТА ЗА ИНФОРМАТИКУ И РАЧУНАРСТВО БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА „СИНГИДУНУМ”
Електронска писменост напросто неопходна
Моћ знања је у његовој применљивости. Сваки информатичар који познаје економију, рачуноводство, основе финансија, маркетинг, наравно и програмирање, има много могућности за добро запослење. Они који заврше студије на овом факултету постају одлични програмери, добро знају информационе системе, мреже, базе података, механизме заштите... Зато сви, дословно сви, имају посао

Текст и фотографије: Розана Саздић

Шансе
ОДЈЕЦИ СЕДМОГ САЈМА ЗАПОШЉАВАЊА У БЕОГРАДУ
Креирати своју будућност
Преко 3.500 посетилаца и 40 компанија које нуде посао потврда су да млади и образовани људи ЈЕСУ тражени. За њих има посла, без обзира на тежину времена и дубину кризе

Здравље
ДР ДЕЈАН СТАНОЈЕВИЋ, ДИРЕКТОР СПЕЦИЈАЛНЕ БОЛНИЦЕ „МЕРКУР” У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ
Ка европском броју 1
Сталне инвестиције, подизање свих стандарда, врхунска стручност, најмодернија опрема – учинили су „Меркур”, и званично, „установом која је обележила деценију”. Одолело се многим искушењима, укључујући и сумњиву приватизацију. „Меркур” је сада на добром путу да од националног центра медицинског туризма прерасте у европски

Здравље
ПРОФ. ДР ТОМИСЛАВ ЈОВАНОВИЋ, НАУЧНИК, ЛЕКАР, СТРУЧЊАК У ЕВРОПСКОМ ВРХУ
Трагалац испред времена
Врсни истраживач на пољу физиологије, балнеоклиматологије, хипербаричне и спортске медицине. Научник, лекар са даром да пронађе одговоре за многе тешко болесне, оне знане, још чешће за оне незнане који су небројено пута, уверили смо се, говорили: „Сам Бог нам је помогао да се сретнемо са њим.” Стручњак спреман да своје знање несебично пренесе другима. Његова радозналост, моћ посматрања и расуђивања, трагање за научним одговорима, креативност и стручна умешност да комбиновањем две методе створи трећу, дали су печат једној области медицине. Један је од најбољих амбасадора српског знања и земље

Пише: Јагода Плавшић
Фотографије: Драган Боснић, Раде Бошњак

Осветљавање
КАКО ЈЕ ПОТЕКЛА СТРУЈА ВОЈВОЂАНСКОМ РАВНИЦОМ
Захваљујући млинару визионару
Електрификација у Војводини започета је из Старе Пазове, године 1893. Надовезали су се Сента 1895, Суботица 1896, Вршац 1897... До 1918. електрификована су 44 насеља, а струјом су снабдевана из 31 електране. До 1939. у погону су биле 63 електране, укупне инсталисане снаге 36.800 киловолтампера. Годишња производња је била око 7,5 гигаватсати, што је мање од трећине садашње просечне дневне потрошње електричне енергије у северној српској покрајини

Пише: Зоран Плавшић

Енергија
„ЕЛЕКТРОВОЈВОДИНА” КАО НОСИЛАЦ ПРИВРЕДНОГ И ДРУШТВЕНОГ РАЗВОЈА У СЕВЕРНОЈ СРПСКОЈ ПОКРАЈИНИ
Формуле регионалног лидера
„Настојимо да изазове предвиђамо и са њима се суочимо на време, пре него што они постану проблем”, каже др Тихомир Симић, директор ове компаније. „Тако смо зауставили губљење вредности онога што је претходним вишедеценијским трудом стварано, тако смо превазишли ранију стагнацију, на томе темељимо очекивање позитивних пословних и финансијских резултата у 2011, након претходне четири негативне године. Дакле, формула је једноставна, колико и захтевна: сачувати постојеће, саградити ново, интегрисати модерно и технолошки боље”

Енергија
МИЈОДРАГ ЧИТАКОВИЋ, ДИРЕКТОР „ДРИНСКО-ЛИМСКИХ ХИДРОЕЛЕКТРАНА”
Нова „Бистрица” као круна
Ово сложено привредно друштво настоји да равномерно развија све своје делове. Годишње произведе више од три милијарде киловатсати електричне енергије, што је трећина укупне производње у српским хидроцентралама и 11 одсто производње у целој „Електропривреди Србије”. Поред успешне ревитализације постојећих капацитета, у плану је изградња нове реверзибилне хидроелектране од 680 мегавата, највећа инвестиција у дринско-лимском сливу (550 милиона евра)

Енергија
ЧЕЛНИЦИ ТЕРМОЕЛЕКТРАНЕ „НИКОЛА ТЕСЛА” И ЕПС НА СТРУЧНОЈ ОБУЦИ У ЈАПАНУ
Највећи еколошки пројекат на Балкану
Изградња постројења за одсумпоравање димних гасова у обреновачком гиганту биће реализована уз помоћ коју ће Влада Јапана пружити Србији, преко своје националне агенције за међународну сарадњу. Посао је вредан 250 милиона евра. То је један од важних предуслова да ЕПС испуни стандарде заштите животне средине које је прописала Европска унија

Енергија
„ТЕРМОЕЛЕКТРАНЕ И КОПОВИ КОСТОЛАЦ”, ЈЕДАН ОД СТУБОВА СРПСКЕ ЕЛЕКТРОПРИВРЕДЕ
Поуздан снабдевач електричном енергијом
У години на измаку  биће премашена највећа икад забележена производња у овом електроенергетском гиганту. А у години пред нама очекује се друга фаза ревитализације Блока „Б2”, успостављање система за одсумпоравање димних гасова, изградња железничке пруге и луке на Дунаву... Са кинеским партнерима преговара се о градњи новог блока снаге 350 мегавата и о проширењу производње на Копу „Дрмно” за трећину. При свему томе, кључни постулати у раду су стручност, етичност и друштвена одговорност

Наука и привреда
СЕДАМДЕСЕТ ПЕТ ГОДИНА РАДА ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКОГ ИНСТИТУТА „НИКОЛА ТЕСЛА” У БЕОГРАДУ
Проникнути у феномене струје
Да би одговорио савременим тежњама у науци и привреди, Институт је организован у четири истраживачко-развојна центра, а има и лабораторију за испитивање и еталонирање – каже за Националну ревију инжењер др Драган Ковачевић, директор ове угледне куће. Провешћемо читаоце кроз неке од њених битних организационих сегмената

Представљање
„ВИА ОЦЕЛ”, ПОУЗДАН ПАРТНЕР ДОМАЋИМ И СТРАНИМ ИНВЕСТИТОРИМА
Широки пут челика
Основна делатност им је инжењеринг у области термотехничких и термоенергетских постројења. У минулој деценији радили су за велике и технолошки најзахтевније купце

 


Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију