Енергија

ТЕРМОЕЛЕКТРАНЕ „НИКОЛА ТЕСЛА” СНАЖНО АФИРМИШУ ДРУШТВЕНО ОДГОВОРНО ПОСЛОВАЊЕ
Енергично за здрав живот
Ово привредно друштво, прави енергетски гигант, у пројекте заштите животне средине већ је уложило 70 милиона евра, а до 2017. планирано је још око 440 милиона. Постројења су ревитализована и продужен им је радни век, повећани су производња и енергетска ефикасност, драстично смањена емисија штетних материја... Предстоји највреднији еколошки пројекат на Балкану: изградња постројења за одсумпоравање димних гасова


Одавно су челници ПД термоелектране „Никола Тесла” у Обреновцу вратили стару славу највеће и најпродуктивније термоелектране на Балкану. Сада су и у области заштите животне средине испредњачили у односу на друге у бранши, не само у региону Балкана. Почели су да примењују регулативу Европске уније, у многим елементима далеко пре но што је то овде постало њихова законска обавеза. Тако гледајући у будућност, систематски брину о чистоћи ваздуха и земљишта, те утиру пут и другима да то чине. А својим производним резултатима, и укупном снагом, ТЕНТ (популарна скраћеница за ово привредно друштво) најсигурнији је ослонац српске електропривреде.
У минулој деценији, захваљујући значајним улагањима и великој посвећености послу, годишња производња овде је повећана за више од 3,5 милијарди киловат сати. Иза тога стоји труд преко 2.600 запослених, међу којима су два доктора наука и 261 радник са високом стручном спремом. Повећали су снагу блокова, продужили им радни век, за исту количину електричне енергије смањили су потрошњу угља и емисију штетних гасова. Да би све то било постигнуто, уложено је 450 милиона евра, половина из касе ЕПС-а, половина из донација.
– Наши најважнији пројекти у домену екологије били су увођење новог система отпепељавања, транспортовања и депоновања пепела, као и реконструкција електрофилтера – каже за Националну ревију инжењер Ђорђи Биљановски, заменик директора ТЕНТ-а. – Није то био лак ни једноставан посао. У пројекте заштите животне средине уложено је досад 70 милиона евра. Да бисмо све планирано завршили, надам се до 2017, потребно је уложити још око 440 милиона евра. Истина, посао нам је умногоме био олакшан захваљујући нашем првом директору Богољубу Урошевићу Црном, градитељу српске електропривреде, великом визионару који је много тога предвидео још пре пола века. И тада се водило рачуна о заштити човекове околине, али на тадашњем технолошком нивоу.
Данас је ТЕНТ прва термоелектрана у систему ЕПС-а која је успоставила и применила три стандарда квалитета: ISO 9001, ISO 14001 и ISO 18001. Круна еколошке модернизације, додаје Биљановски, биће најсложенији и најскупљи у овом пакету пројеката: изградња постројења за одсумпоравање димних гасова.
– У досадашњим улагањима, значајна средства стизала су из донација. Систем за прикупљање, транспорт и одлагање пепела коштао је 32 милиона евра, а од тога 28 милиона евра је било донација ЕУ (преко Европске агенције за реконструкцију). Нова технологија смањује развејавање пепела, који се сада меша са водом у односу 1:1 (некада је тај однос био 1:10). Захваљујући томе, у земљу сада одлази 1,7 милиона тона воде годишње, уместо некадашњих 20 милиона тона.

ЦЕО СИСТЕМ НА ВИШЕМ НИВОУ

Модернизација електрофилтерских постројења уследила је тек пошто су реконструисана ложишта и сва постројења „утегнута”, како би било побољшано сагоревање и повећана енергетска ефикасност.
– Емисија чврстих честица сведена је у границе прописане европским нормама: 50 милиграма по кубном метру димног гаса – каже Биљановски. – У реконструкцију филтера на блоковима ТЕНТ А1, А2, А4, А5, А6 и ТЕ „Колубара” А5 уложено је око 36 милиона евра, а ниво емисије прашине на нивоу целог ПД ТЕНТ смањен је за 80 одсто у односу на 2002. У току је реконструкција електрофилтерског постројења на блоку два у ТЕНТ Б2, који има снагу од 629 мегавата. ЕУ је за то издвојила 5,5 милиона евра, а ЕПС четири милиона. Чим то буде завршено прелазимо на модернизацију Блока Б1, другог по величини у региону.
Иако се у том правцу тек кренуло, ваља истаћи напоре стручњака ТЕНТ-а у решавању проблема емисије азотних оксида. У току је увођење примарних мера на Блоку А5 (измена ложишта, горионика угља, додавање терцијарног ваздуха...) како би се ово загађење смањило. Ако се то покаже као успешно, такав пројекат ће бити реализован и на другим блоковима. У супротном, биће примењени скупљи поступци.
Највреднији и најскупљи пројекат у домену заштите животне средине на Балкану – изградња постројења за одсумпоравање димних гасова на четири блока ТЕНТ-а А – почеће идуће године.
– После потписивања међудржавног споразума између Србије и Јапана, вредног 250 милиона евра, започет је рад на изради идејног пројекта и студије оправданости. Сачињен је и предлог уговора о зајму. Реч је о помоћи Владе Јапана нашој земљи за овај еколошки пројекат. Услови зајма су веома повољни, период одложене отплате је пет година, а 15 година је рок за отплату зајма. Камата је 0,6 одсто, а средства морају да се повуку у наредних 10 година. Према нашим законима, пројекат мора да се заврши до 2017, а по европским прописима до 2018. То је сасвим довољно времена да све реализујемо како треба.
У току је тендерска процедура, а у јуну идуће године требало би да буде расписан међународни конкурс отвореног типа.

***

Пепео
– Део пепела испоручујемо цементарама „Лафарж” и „Холцим”, али су то мале количине спрам тога колико настаје у нашем производном процесу – објашњава инжењер Ђорђи Биљановски. – У свету многе термоелектране немају депоније пепела, јер се сав пепео користи у грађевинарству (нарочито много га употребљавају путари). Надам се да ће једног дана тако бити и код нас. Дотле, у плану је да до 2015. буде изграђен систем за одлагање пепела и шљаке и на локацији термоелектране „Никола Тесла А”, што је инвестиција од око 45 милиона евра.

***

Здравље и одговорност
– Улагања у еколошке пројекте су неопходна, и због законских обавеза, и због настојања наше компаније да буде друштвено одговорна. Крајњи резултат тих наших напора су здравија околина и велика уштеда новца који бисмо иначе морали дати за скупе санационе захвате. Емисија прашкастих материја у ваздуху смањена је шест пут у односу на 2003, кад су започети ови пројекти. То јест, са 24.000 тона пепела укупно избациваног кроз димњаке, то је сведено на само 4.000 тона – закључује заменик директора ТЕНТ-а.

 


У продајним
објектима Трафике
од сада можете купити
Националну ревију

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 81 - руски

Србија - национална ревија - број 80 - руски

Србија - национална ревија - број 79 - руски

Србија - национална ревија - број 78 - руски

Србија - национална ревија - Туризам 2020.

Србија - национална ревија - Број 77

Србија - национална ревија - Број 76

Србија - национална ревија - Број 75Србија - национална ревија - Франкфурт
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - ПекингСрбија - национална ревија - број 74
Србија - национална ревија - број 73
Serbia - National Review, Leipzig
Србија - национална ревија - број 72Туризам 2019.Србија - национална ревија - број 71Србија - национална ревија - број 70
Србија - национална ревија - број 69Србија - национална ревија - број 68Туризам 2018.
Србија - национална ревија - број 66
Молитва без престанка
Србија - национална ревија - број 65Србија - национална ревија - број 64
Србија - национална ревија - број 63
Србија - национална ревија - број 62Србија - национална ревија - број 61
Србија - национална ревија - број 60

Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију