Водич

АНТАС ПРЕПОРУЧУЈЕ: БАЊА ЂУЛА, ПАНОНСКА ЦВЕТНА ОАЗА
Једна лековита идила
Тврђава овде постоји шест векова и увек је без борбе мењала господаре. А историја лечења на овим термалним водама је још дужа и блажа. Лепо уређени градић, с фином патином, први је у Мађарској а други у ЕУ по цветним и зеленим аранжманима на јавном простору


На 320 километара од Београда, у близини мађарско-румунске границе, налази се живописна бања Ђула. Позната је по лековитој термалној води, средњовековној тврђави-музеју старој 600 година, посластичарници „100 година” основаној 1840, цветним аранжманима, маестру Ференцу Еркелу, оснивачу мађарске опере и композитору националне химне „Боже, благослови Мађаре”.
Скривена у бујном растињу, на обалама Белог Караша, с пространим зеленим и цветним површинама, ниских кућа, ведрих и сунчаних фасада, бања Ђула је један од најпосећенијих туристичких центара у Мађарској. Годишње је посети близу милион туриста. Цео бањски комплекс, са базенима ипратећим садржајима, изграђен је пре 40 година у ботаничкој башти грофаАлмасија. Дрвеће у њој, старој више од 200 година, донето је из свихделова Европе.
Мађари се са великом одговорношћу и поштовањем односе према традицији и прошлости. Веома су поносни су на своје корене, што потврђује и наш домаћин Ласло Павлаковић, који госте најпре одводи у шетњу кроз богату музејску ризницу тврђаве Ђула.

НА БАЛУ КРАЉИЦЕ БЕАТРИС

Као и већина места Бекешке жупаније – где је у средњем веку повучена невидљива граница између истока и запада – и Ђула се често налазила на удару освајача. Музејска поставка у тврђави, с обиљем експоната од XV до XX века, најилустративније одсликава време у ком су се сударала царства, културе, вере и епохе. Један од историјских куриозитета јесте то што је ова веома очувана равничарска тврђава од цигала увек без борбе мењала господаре.
У 24 одаје овог живописног здања, одлично очуваног и данас функционалног, могу се видети разни аутентични предмети, ратна опрема оклопника и пешадије, оружја и оруђа, краљев кабинет и краљичина соба, сала за саборе украшена грбовима владарских породица, собе власника тврђаве... Ту је и пекара која је још уфункцији. У њој се припремају пецива за одређене свечаности којима се у летњим месецима оживљавају догађаји из прошлости, попут баловакраљице Беатрис и старих витешких игара.
Од 1566. до 1695. године Ђула је била под турском влашћу. И данас, подсећања ради, у тврђави постоји турска одаја, са намештајем, ћилимима, пећи украшеном ћилибаром, са графикама, цртежом тврђаве коју чувају наоружани азапи.
У тврђави су се налазиле и виница, пивница, судница, затвор са мучилиштем, гиљотином и вешалима. Остала је сачувана пресуда вешањем изречена побуњенику Јаношу Дамјанићу, Србину који је скончао међу овим зидинама. Цео амбијент тврђаве данас омогућава организацију разних позоришних, изложбених и сценских садржаја. Једна од најпознатијихманифестација током летаје „Шекспир фестивал”, који окупља велики број љубитеља позоришне уметности. Горњи делови здања након обнове су постали веома прегледан видиковац, са ког се пружа одличан поглед на непрегледну панонску равницу.
Наш домаћин Ласло Павлаковић, Суботичанин, менаџер продаје у „Аква хотелу” у Ђули, истиче да су туристи из Србије деценијама већ редовни и радо виђени гости овде, у овој малој ушушканој цветно-зеленој оази на југоистоку Мађарске.

СТОЛЕЋА У ПОСЛАСТИЧАРНИЦИ

„Партнерством са Асоцијацијом независних туристичких агенција Србије (АНТАС) намеравамо да интензивније промовишемо овдашњу туристичку понуду, по много чему атрактивну за грађане наше земље”, каже Павлаковић. „Ђула је место за извлачење негативне енергије, за потпуну духовну и физичку детоксикацију и релаксацију, са великом лепезом могућности за све узрасте. На 8,5 хектара, у парку старом 200 година, у чијем средишту је Дворац Алмаси, смештено је 19 базена са лековитом водом, аква парк са валовима, пенушавим базеном, великим тобоганима и зимско-летњим олимпијским базеном. Осим релаксације и опуштања, термална вода температуре 72 степена Целзијусова веома је лековита. Допире са око 2.000 метара дубине и ефикасно делује на моторички и нервни систем, као и на гинеколошке проблеме код жена.”
У Ђули свакако не би требало заобићи Јерменску кућу, у којој се налази посластичарница звана „100 година”. Стара више од 160 година, урађена у барокном стилу, са оригиналним намештајем, она је данас и музеј посластичарства. Њени оснивачи оставили су аманет да вођење посла увек наслеђује најбољи шегрт. То је поштовано све до социјалистичког раздобља, када је посластичарница национализована.
Градић је испресецан лепо уређеним улицама оивиченим тротоарима, са много зеленила и цвећа. Када га посетите, убрзо вам постане јаснозашто је први град у Мађарској а други у ЕУ по цветним аранжманима на јавном простору. У малим градским парковима постављене су бисте великана културе, попут песника Шандора Петефија и композитора Ференца Еркела. У парку грофа Алмасија, испод једног великог платана, натпис на табли обавештава нас да је управо под тим крошњама велики композитор написао мађарску химну.
За љубитеље гастрономских садржаја на десетине ресторанчића и бифеа нуде традиционална пикантна јела, љуту палишку (ракију) и вина с песковитог тла.

***

По господару или племену
Први писани трагови о данашњем имену датирају из 1313, када се помиње манастир Ђула. По једној верзији, манастир је, као и место, добио назив по обласном господару Ђули. По другој верзији, име градића се везује за припаднике Ђуле, једног од мађарских племена насељених након освајања Панонске низије.

***

Еркел
Вредни туристички посленици у Ђули отворили су за посетиоце и родну кућу Ференца Еркела. У њој је музејска поставка са његовим личним предметима, који говоре и о времену када је живео и стварао аутор мађарске националне химне.

 


У продајним
објектима Трафике
од сада можете купити
Националну ревију

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 81 - руски

Србија - национална ревија - број 80 - руски

Србија - национална ревија - број 79 - руски

Србија - национална ревија - број 78 - руски

Србија - национална ревија - Туризам 2020.

Србија - национална ревија - Број 77

Србија - национална ревија - Број 76

Србија - национална ревија - Број 75Србија - национална ревија - Франкфурт
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - ПекингСрбија - национална ревија - број 74
Србија - национална ревија - број 73
Serbia - National Review, Leipzig
Србија - национална ревија - број 72Туризам 2019.Србија - национална ревија - број 71Србија - национална ревија - број 70
Србија - национална ревија - број 69Србија - национална ревија - број 68Туризам 2018.
Србија - национална ревија - број 66
Молитва без престанка
Србија - национална ревија - број 65Србија - национална ревија - број 64
Србија - национална ревија - број 63
Србија - национална ревија - број 62Србија - национална ревија - број 61
Србија - национална ревија - број 60

Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију