Србија - национална ревија бр. 26
„СРБИЈА - Национална ревија”, број 26

 

РЕЧ ПРЕ

НР нас овога пута части посетом Вршцу, граду вина и деспотске отмености. У Бољевцима упловљавамо у необично савско наутичко село, у Сићевачкој клисури са БГ археолозима откривамо прачовека старог 150.000 година, ходољубимо Косово и Метохију. Разговарамо са Дулетом Савићем, сећамо се Васе Поповића, оплемењујемо сусретом са лепим сомелијером Ђурђом Катић. Александар Конузин, амбасадор Русије у Београду, у ексклузивном ауторском тексту подсећа нас на блиставо наслеђе које су руски архитекти оставили у Србији. СКЗ нам предочава невероватне путописе математичара Мике Аласа. Писац „Константиновог раскршћа” уводи нас у кафанску историју Ниша. Завирићемо у сликарски свет Момчила Мацановића и времеплов лепоте српских жена између два светска рата... Хоћете ли с нама?

 

ГАЛЕРИЈА
Душан Савић и његов олдтајмер
„Цигани коње љубит“ (Фото: Матија Коковић)
Сладолед испод Савског моста у Београду (Фото: Матија Коковић)
Трг краља Милана, Ниш, 1906.
Владичански двор, Вршац (Фото: Драган Боснић)
Сремска колеба у Бојчинској шуми
Њих двоје на Београдској тврђави (Фото: Матија Коковић)
Наутичко село на Сави у Бољевцима (Фото: НР)
Зечеви на београдском кеју (Фото: Матија Коковић)

 

 

 

 

 

 

 

 

 


САДРЖАЈ


Пролог
О ГРАФИТИМА, ДУХУ ГРАДА И СТАРОЈ ШКОЛИ
Ви имате новине, ми зидове

Витраж 
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ

Албум
ФОТОГРАФИЈЕ МАТИЈЕ КОКОВИЋА

Посета
ВРШАЦ, ГРАД КУЛТУРЕ И ВИНА, НА КРОВУ ВОЈВОДИНЕ
Украс Јужног Баната
Ако је изнедрио комедиографа какав је Јован Стерија Поповић, сликара какав је Паја Јовановић, песника какав је Васко Попа, ако има чувене винограде и вина, ако вековима зри под старом Кулом на Брегу, Ђурђевом, деспотском, а
ко је крај њега највиши врх у Војводини (Гудурички), са којег се види „до краја времена” – онда то није обичан град и ово није рутинска прича о њему, једна од многих. Ту, на сат лагане вожње од Београда и Темишвара, на два од Новог Сада, чека вас много тога. Било да сте привредник, туриста, ходољубник, скитач, истраживач. Можете доћи и возом, можете долетети. А нама је о свом граду и општини говорио господствени и предузимљиви председник Чедомир Живковић

Пише: Горан Будимир

Ходочашћа
БЕОГРАДСКИ СТУДЕНТИ И РЕПОРТЕР „НАЦИОНАЛНЕ РЕВИЈЕ” ПОСЕТИЛИ КОСОВО И МЕТОХИЈУ
Ничија не гори до зоре
Независна асоцијација студената из престонице сваких месец и по дана организује хуманитарно и поклоничко путовање у окупирану јужну српску покрајину. Под полицијском пратњом, посећују највеће светиње и последње енклаве насељене Србима. Једном таквом путовању, на седму годишњицу ужасног Мартовског погрома из 2004, придружили смо се и бележили

Текст и фотографије: Драган Боснић

Обале
НАУТИЧКО СЕЛО У БОЉЕВЦИМА, НА САВИ, НАДОМАК БЕОГРАДА
Стара привлачност воде
Искристалисала се идеја, обезбеђена подршка, одлучно уложен новац, и брзо никоше ови необични кућерци у Срему. На понтонима, на води, са лепом терасом и простором за сунчање на крову, свака са пристаном за чамац, са шумарком и шеталиштем у залеђу. А Сава ту прави завој у облику потковице и ширином подсећа на пространи морски залив. Искусни кажу да риба сваковрсна ту ради боље него друге. Од Новог Београда стиже се за пола сата градском аутобуском линијом, колима знатно брже. А чамцем?

Пише: Олга Вукадиновић
Фотографије: Архива „Националне ревије” и општине Сурчин

Открића
БЕОГРАДСКИ АРХЕОЛОЗИ МЕЊАЈУ ПАЛЕОЛИТСКУ СЛИКУ СРБИЈЕ И ЕВРОПЕ
Прачовек из Сићева
Вест коју је Ројтерс пренео 2006. у Србији је прошла незапажено. У пећинама Велика и Мала Баланица, у познатој клисури између Ниша и Пирота, откривени су остаци хоминида стари најмање 150.000 година, а вероватно и неколико пута више! Од ове године београдском истраживачком тиму придружују се Винипег универзитет (Канада), Универзитет у Бордоу (Француска), Хамилтон универзитет (САД) и Оксфорд (Велика Британија). Можда не би било рђаво да се и ми озбиљније заинтересујемо за свој случај, зар не?

НР Прес
Фотографије: Документација пројекта истраживања Баланице
и Драган Боснић

Памјат
РУСКИ АМБАСАДОР АЛЕКСАНДАР КОНУЗИН ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „НАЦИОНАЛНУ РЕВИЈУ” О ВЕЛИЧАНСТВЕНОМ НАСЛЕЂУ РУСКИХ АРХИТЕКАТА У БЕОГРАДУ
Дужни смо да памтимо
Били су цвет руске националне елите, а онда наједанпут изгубили све. На хиљаде их се обрело у Србији, коју су доживели као нову отаџбину, тако јој се и одуживши. За двадесет година (1921-1941) пројектовали су овде и изградили неколико хиљада објеката, од тога преко две у Београду. Владина здања, краљев двор, цркве, палате, виле, чак и гробља. Уградили су себе и свој дар у препознатљивост српских градова, остављајући нам и дискретне назнаке о свом пореклу, пре но што их је судбина покренула даље, ка новим обалама

Пише: Александар Конузин
(Амбасадор Русије у Београду)

Библиотека
КЊИГЕ СТАРОСТАВНЕ: УЗБУДЉИВИ ПУТОПИСИ И „РОМАН О ЈЕГУЉИ” СЛАВНОГ МАТЕМАТИЧАРА ОБЈАВЉЕНИ СВОЈЕВРЕМЕНО У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОЈ ЗАДРУЗИ
Океан – Мика Алас
Писали смо о овом изузетном човеку, једној од најзначајнијих фигура српске науке и културе свих времена („Геније са Савске падине”, НР, бр. 11). Знамо да је био учењак највишег реда, докторирао на Сорбони, српски академик постао у 31. години, основао београдску математичку школу, био један од првих осам редовних професора Београдског универзитета. Да је на Сави имао бродић „Карас”, виолину свирао у оркестру „Суз”, за рибарског мајстора еснафски испит положио. Мало је познато, међутим, да је Михаило Петровић Алас (1868-1943) учествовао у поларним истраживачким експедицијама, препловио далеке океане, посетио дотад непозната нам острва, и о томе објавио незаборавне књиге у Задругиним библиотекама „Поучник” и „Савременик”

Пише: Драган Лакићевић

Стари мајстори
ВАСА ПОПОВИЋ (1923-2006), НЕЗАБОРАВНИ ПИСАЦ И НОВИНАР ИЗ ЈЕДНОГ ВРЕМЕНА ЗА КОЈИМ ЋЕМО ТЕК ЖАЛИТИ
Кнез шерета и боема
Ако је судити по граду, редакцијама и кафанама, и свему осталом уздуж и попреко, нема више такве сорте. Он, штићеник Бранка Ћопића и пријатељ Милоша Црњанског, био је први београдски новинар после Другог светског рата који је почео да пише у првом лицу једнине. Својеглав, даровит и непослушан, зрачио је чак и међу таквим кафанским асовима какви беху Зуко Џумхур, Либеро Маркони, Бранко В. Радичевић. Није зарезивао ничије зарезе, следио је неки свој унутарњи ритам. Све заогртао у хумор, лечио нас од страха и провинцијалности, учио да је Велики Бели Свет исти као и овај код нас. Баш

Пише: Милорад Ћириловић

Победник
ДУШАН САВИЋ, ЖИВА ЛЕГЕНДА СРПСКОГ ФУДБАЛА
Сан о правди и његова цена
Проламао се Београд кад „север” скандира његово име. Био је икона најтрофејнијег српског клуба, небески центарфор, идол милиона оних талентованих клинаца са ватром у очима. Није остао у сенци Драгана Џајића, свог убског комшије и претходника. Предводио је шампионске генерације „Звезде”, рушио „Арсенал”, „Вест Бромвич”, „Херту”, био лидер „Хихона”, „Лила”, „Кана”. И до данас остао свој и наш, личност са јаким упориштем у етици, породици и нацији. Његов отац и брат близанац играли су центархалфа, то му у Француској игра и син Вујадин, па њега у шали сматрају изродом

Пише: Дејан Булајић

Филозофија вина
РАЗВОЈ ВИНСКЕ КУЛТУРЕ: ЂУРЂА КАТИЋ, НАЦИОНАЛНИ ШАМПИОН СОМЕЛИЈЕРА
Велики повратак српског винарства
И поред дуге винске традиције, ми смо данас, на жалост, почетници. Страшни историјски ломови узроковали су и десетковање српског винарства. Али током протекле деценије направљен је готово невероватан напредак. Само треба наставити. Кључ је у што више малих винарија и аутохтоним сортама, у усавршавању онога што други немају. Посао сомелијера је леп, али није лак. Тражи страсну и деликатну посвећеност вину, и широко знање и дубоко осећање. А у спаривању вина и хране, као у браку, најважнија је хармонија. Ни једно ни друго не сме да доминира, треба да помогну једно другом, да истакну добре стране, а прикрију слабости

Пише: Радмила Таминџић

Душа града
МАЛА ИСТОРИЈА НИШКОГ КАФАНСКОГ ЖИВОТА
Тамо где се роје праве приче
Многе кафане старог Ниша ушле су у литературу, много је литературе из њих изашло. Од „Маргера” до „Њу Јорка” и данас можете једрити „Галијом” пуном „Бисера”, а правац ће вам осветљавати моћна „Три фењера”. А успут ћете срести многе старе знанце, од Сремца, Нушића и Пашића, преко Шабана Бајрамовића и Бранка Миљковића, до Звонка Карановића, Зорана Ћирића и писца „Константиновог раскршћа”, нашег ексклузивног водича кроз „домаћу митологију” Ниша

Пише: Дејан Стојиљковић

Поглед
МОМЧИЛО МАЦАНОВИЋ (1966), ПРЕДВОДНИК САВРЕМЕНЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ СЛИКАРА У ЦРНОЈ ГОРИ
Медитеранска ведрина и чулност
Сликар је дневне стране живота, рафинираности приморског амбијента испуњеног мирисима, бојама и светлошћу. Нема ту чудовишног, нема језе и таме. Није исхитрен, али ни срачунат. Некада је у његовим делима било више фантастике и друкчије врсте посвећеништва. У целини, један је од најважнијих и најособенијих генерацијских представника, што се јасно видело и по публици на отварању његове треће самосталне изложбе у Београду

Пише: Дејан Ђорић

Времеплов
ИЗЛОЖБА О КОЈОЈ СЕ ПРИЧА: „БИТИ ЛЕПА. ФОТОГРАФИЈА И САМОПРЕЗЕНТАЦИЈА: СЛИКА ЖЕНЕ У СРБИЈИ (1918-1940)”
Искушења принудне слободе
Поставка у Историјском музеју Србије, један од најзанимљивијих културних догађаја у Београду овог пролећа (од 8. марта до 30. априла), подсетила нас је на неке заборављене аспекте српске грађанске културе између светских ратова. Како су саме жене интерпретирале и живеле канонске типове лепоте које је наметала тадашња комерцијална култура? Како су подносиле медијску принуду лепоте и настојања модне, козметичке и филмске индустрије да жене масовно васпитају као своје дисциплиноване потрошаче? Шта су у наше животе донели револуција припијених сатенских хаљина и први купаћи костими? Колико је слика жене с упаљеном цигаретом, из велике рекламне кампање дуванске индустрије, утицала на медијско обликовање модерног женског „вамп” стила? Шта је донела тадашња општа еротизација јавне сфере? О свему томе за „Националну ревију” пише сама ауторка ове одличне изложбе, историчар уметности Катарина Митровић

Пише: Катарина Митровић

Врлина и вештина
ОХРИДСКИ БИСЕРИ РИСТЕСКИХ И ПОРОДИЧНА ТАЈНА ЊИХОВОГ ПРАВЉЕЊА
Драгоцени накит од рибље крљушти
Одумиру стари занати, проређују се прави уметници у њих посвећени, све преплављују ђинђуве са Далеког Истока које бљују огромни прекоокеански бродови и разносе шверцери опште праксе. И тамо где опстају, стари мајстори с тугом гледају како их сенилни варвари глобалног номадизма срозавају у локалну егзотику, фолклор и туристичко-циркуску атракцију. Изузетака, срећом, има. Охридски бисери, на пример, и готово алхемијски начин њиховог прављења. О томе нам говори Благоја Ристески, млади врхунски мајстор из једне од само три тамошње породице које се тиме истински и предањски баве

Пише: Слободан Клисински

Представљање
ГОРАН ЋИРИЋ, ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР ЈП ПТТ САОБРАЋАЈА „СРБИЈА”, ЗА „НАЦИОНАЛНУ РЕВИЈУ”
Институција најближа корисницима
Стално расту ефикасност и добит овог система. У новим поштанским центрима у Београду, Новом Саду и Нишу уводи се пуна аутоматизација обраде пошиљки, што ће додатно скратити рокове испоруке, повећати поузданост и омогућити у сваком тренутку увид у статус ваше пошиљке. Велико унапређење биће и увођење комбинованог система преноса пошиљки, електронског и физичког. Значајан део административних послова, попут добијања извода или уверења, грађани ће ускоро моћи да обаве у најближој пошти. „Пошта Србије” сервисираће и појединачни извоз производа малих предузећа у износу до 6.000 евра

Енергија
ДР ТИХОМИР СИМИЋ, ДИРЕКТОР „ЕЛЕКТРОВОЈВОДИНЕ” У НОВОМ САДУ
Бољи, модернији, успешнији
Према свим егзактним параметрима, ово привредно друштво је данас најефикаснији део електродистрибутивног система ЕПС-а. Али, за стручњаке „Електровојводине” то није крај амбиција и циљева. Сконцентрисани су на смањење губитака електричне енергије, побољшања система наплате, модернизацију процеса обрачунавања потрошње, увођење нових софтвера, инвестирање у електроенергетску структуру. Само тако се може ухватити корак са развијеним светом

Осветљавање
ЈЕДИНСТВЕНА ХИДРОЕЛЕКТРАНА „РАС”, ИЗГРАЂЕНА 1953.
Струја из недара земље
Идеју да се хидропотенцијал Рашке искористи у њеном горњем току први је изнео (године 1932) професор грађевине инжењер Миладин Пећинар, академик, један од знаменитих српских 1.300 каплара. До реализације је дошло после Другог светског рата. Одлучено је да се затвори излаз из пећине (извориште Рашке) и да се подземним цевоводом дугим 4.267 метара вода спроведе до електране, такође направљене под земљом... Та централа и данас ради, може да произведе 23 милиона киловат-сати електричне енергије годишње

Пише: Зоран Плавшић
Фотографије: Драган Боснић

Знање
ПРОФ. ДР МИЛОВАН СТАНИШИЋ, РЕКТОР УНИВЕРЗИТЕТА „СИНГИДУНУМ”
Учење као најбоље улагање
„Основан да би пружио врхунско модерно образовање и одговорио реалним потребама привреде и државе, ’Сингидунум’ интензивно сарађује са преко 40 угледних иностраних универзитета и великим бројем компанија. Студент је у центру учења и све му је подређено. Зато су наши студенти мотивисани и показују завидан ниво креативности. Омогућујемо му да се развија према својим потребама, да изграђује себе као стручњака и као личност. При том, држава добија кадрове по највишим стандардима и према потребама привреде, а ми смо задовољни јер испуњавамо једну важну мисију и омогућујемо младим људима да буду успешни, да буду бољи људи, да буду бољи од нас”

Пише: Роза Саздић

Примери
ОШ „СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ ТОЗА” У НОВОСАДСКОЈ ДЕТЕЛИНАРИ
Школа по мери детета
Најлакше је препустити се колотечини, крити иза општих места, слегати раменима. Нема новца ни мотива, не ваљају закон ни законодавац, страшни поремећај у друштву одражава се на школу и разара вредносни систем. Али лични труд, креативност и солидарност увек нас изнова увере да позитивни примери имају велику и делотворну моћ. И да није све изгубљено, није свеједно, није узалуд. Ево још једног таквог примера из „српске Атине”

Пише: Хелена Дуковић

Препорука
ХОТЕЛ „ВРУЈЦИ” У ИСТОИМЕНОЈ БАЊИ КОД МИОНИЦЕ
Доћи, пробати, поверовати
У оваквој епохи беспоштедних самохвалисања, у шта се улаже огроман новац, људи који воде овај познати туристички, здравствени и спортско-рекреативни центар у бањи Врујци не воле да много причају о себи. Своја мајсторства и квалитет, своје могућности и предности, радије непосредно показују. Драга им је она стара поука да се добар глас далеко чује, а лош још даље. Својим најбољим промотерима сматрају оне који су већ били њихови гости. Сада се таквима придружују и наши репортери

Фотографије: Драган Боснић

Осигурање
ДДОР ОСИГУРАВА ВОЗАЧА, ПУТНИКЕ И ВОЗИЛО
Додатна безбедност на путу

Водич
„ЛАСТИН” МЕЂУНАРОДНИ РЕД ВОЖЊЕ

 


Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију