Србија - национална ревија бр. 25
„СРБИЈА - Национална ревија”, број 25

 

РЕЧ ПРЕ

Међународни сајам туризма (ITTFA) у Београду ове године на програму је 33. пут (24-27. фебруара). Основан сада већ давне 1978, увелико је прерастао у једну од највећих манифестација овог типа у југоисточној Европи. На основу стандарда квалитета, од 2003. у чланству је Европске асоцијације туристичких сајмова (ETTFA). Чланство му је потврђено и у Светској асоцијацији туристичких пословних сајмова (ITTFA).
Ове године у Београду је 850 излагача, од тога 139 иностраних (из 43 земље).

Већ трећу годину заредом, једно од важних обележја овог сајма је тематско издање „Националне ревије” посвећено туризму. Издање чију електронску верзију управо имате пред собом.

 

ГАЛЕРИЈА
Улица краља Петра у Сомбору
Београд, стара разгледница
Бањалука
Увац
Увачко језеро
Рафтинг на Лиму
„Први српски аутобус“
„Није то тај камен“, рекоше Сизифу на врху.
Пешке

 

 

 

 

 

 

 

 

 


САДРЖАЈ


Пролог
„ХОДОЉУБЉА”, „КАРАВАН”, „СКИТАМ И ПРИЧАМ”
Култура путовања

Лепо лице Србије
СРБИЈА – ГЕОПОЕТИЧКИ АЛБУМ

Точак
БИЦИКЛОМ ПО СРБИЈИ: ОД ПРИЛИКЕ ДО ШТИТКОВА, ПА И ДАЉЕ, МНОГО ДАЉЕ
А на Мучњу замукнете
Кад магла полегне по мокрој планини, можете јој умаћи само идући увис. Ти предели, тамо изнад облака, нису далеко него високо. И кад стигнете, оно што одозго видите чини да заиста намах останете без речи. Тамо вас чека врх однекуд зван Јеринин град и зараван звана Језеро, сећање на најбоље оружаре немањићке Србије, кромпир и кајмак какви се ретко налазе, а зазлате и друге благодати златарског краја. Људи, пре свега

Текст и фотографије: Драган Боснић

Ток
РАФТИНГ КАО ЗАДОВОЉСТВО, УЗБУЂЕЊЕ, УМЕЋЕ ЖИВЉЕЊА, ПОПУЛАРАН У СВИМ КРАЈЕВИМА СРБИЈЕ
Живот је пловидба
То да Срби зазиру од воде само је једна од шала коју су, у самоодбрани, подметнули сами себи. Истина је да се на многим српским рекама редовно организују регате, рафтинзи, пловидба дивљим и питомим водама. Најатрактивнији и најзахтевнији је рафтинг на Лиму, највеселији спуст на Ибру, памте се дрински, увачки, јужноморавски, нишавски. Кањон Сврљишког Тимока са воде су успели да виде само понеки веслачи, баш као и Владикине плоче на Височици

Текст и фотографије: Лука Весковић

Пешке
ДВА ВЕЛИКА ЕВРОПСКА ПЕШАЧКА ПУТА ОД НЕДАВНО И ЗВАНИЧНО ПРОЛАЗЕ КРОЗ СРБИЈУ
Нису зарасле стазе наше
Планинарски савез Србије од 2007. члан је Европске пешачке асоцијације, која има више од шест милиона активних припадника у 26 земаља. Тако је Србија постала једна од ретких земаља кроз коју иду чак два европска пешачка пута. Један, Е4, од Тенерифа до Кипра, трасиран је на 1.200 километара. Други, Е7, од Лисабона до Црног мора, развијен је на преко 2.000 километара. Биће то велика шанса, али и велики испит за локалне средине, њихове туристичке потенцијале и организације. Тренутак суочавања са истином. Колико буду умели и како буду чинили, тако ће и проћи

Пише: Дејан Булајић

Открића
НАЈВЕЋИ И НАЈЕКСТРЕМНИЈИ КАЊОН У СРБИЈИ, НЕПОЗНАТ ДО ПРОШЛЕ ГОДИНЕ
Драгуљ у недрима Звијезде
На два и по километра дужине кањон прави висинску разлику од преко 500 метара. Од уласка у њега до спуштања у Дрину (код језера Перућац) нађено је 40 водопада, висине од пет до 50 метара! Они који су га открили, алпиниста Немања Нешковић и спелеолог Иван Настић, тврде да је у рангу најлепших и најузбудљивијих алпских кањона и да ће ускоро многи моћи у то да се увере. Детаљна истраживања и опремања почињу на пролеће

Пише: Данијела Петровић

Архипелаг
АДА НА САВИ, ОСТРВО СИНГА, СИНГАЛИЈА (ЦИГАНЛИЈА), ТРЕЋЕ НАЈЛЕПШЕ ГРАДСКО ОСТРВО НА СВЕТУ
Линија љубави на длану Београда
Према листи коју је недавно објавио „Virtual Tourist”, како смо већ јавили, испред је само Острво светог Луја у Паризу („пример француског осећаја за меру”) и Кампа на Влтави („најромантичнији део Прага”). А иза следи дуг списак  веома познатих имена. Бранислав Нушић је Аду звао Воденим Цветом, многи сликари посветили јој добар део живота и многа дела, а Момо Капор, наш Момчило, и цео један роман. Либеро Маркони је ту правио неке од својих најлуђих ручкова у трави. Ту су поникли и неки од светских шампиона у многим спортовима, попут великог веслача Николе Стојића. Многе младости и старости Београда заувек су обележене Адом

Пише: Ненад Деспотовић
Фотографије: Драган Боснић

Обилазак
НА СЕВЕРОЗАПАДУ СРБИЈЕ, У СОМБОРСКОМ КРАЈУ, ЛИЧНЕ ИНИЦИЈАТИВЕ ПОЧИЊУ ДА МЕЊАЈУ ТУРИСТИЧКУ СЛИКУ
Чини што је до тебе
Некад смо се смејали афоризму: „Сигурност штедних улога гарантује држава која одумире.” А после смо болно схватили да је ту мало шаљивога. Зато су Сомборци, док чекају неке убедљивије доказе да држава постоји, одлучили да сами туристичке послове покрену са мртве тачке. После реновирања центра вароши, најављују низ програма, попут гастро-викенда усмерених ка тржиштима великих градова. Опет стари добри призвук добијају опевани фијакери, салаши и чилаши, тамбураши и паприкаши, а и бела лађа чека у комшилуку, само овлаш привезана

Пише: Радмила Таминџић

Истраживања
ЗАШТО БИ МАРКЕТИНШКУ СТРАТЕГИЈУ У СРПСКОМ ТУРИЗМУ И ЊЕНЕ УЧИНКЕ ТРЕБАЛО ТЕМЕЉНО ПРЕИСПИТАТИ
Топла вода одавно измишљена
Сви се годинама слажу да је приход Србије од туризма далеко мањи од оног који остварују друге земље у окружењу са сличним потенцијалима. И ништа. А узроци? Последице? Преиспитивања? Истраживали смо колики раст бележе туристичке привреде у Мађарској, Словачкој и Аустрији, а шта се у исто време чини у Србији, која је имала опадање у 2010. Имали смо и низ питања за најпозваније људе у српском туризму, али одговоре углавном нисмо добили

Пише: Олга Вукадиновић

Ризнице
КУЛТУРА И ТУРИЗАМ: У ПОТРАЗИ ЗА ЛЕПОТОМ, ЗНАЊЕМ, СМИСЛОМ
Озарени светлошћу надахнућа
Снажан мотив за путовање, па и за једну врсту туризма, јесте да се виде важни музеји, галерије, уметничка дела, библиотеке, задивљујућа здања, археолошка налазишта која превратнички мењају наш поглед на прошлост и на будућност. Милиони људи због тога посећују Париз, Беч, Праг, Барселону, Фиренцу, Атину, Петроград... Шта Србија, у томе, може да понуди? Колико су иностраним путницима занимљиви Лепенски вир, цивилизација стара више од 7.000 година, најстарије писмо на свету, место где је произведен први метал у историји или место где су исклесане најстарије познате веће скулптуре на свету, храмови који су врхунац средњовековне сакралне уметности?

Пише: Дејан Ђорић

Поздрав из...
СРБИЈА НА СТАРИМ РАЗГЛЕДНИЦАМА, ЊЕНЕ ВАРОШИ, ЉУДИ, ПРЕДЕЛИ
Носталгична хроника минулог времена
Појавиле су се „у великом свету” крајем XIX века, а недуго потом и у Србији. Брзо су постале популарне, занимљива друштвена појава, зближавале људе. Биле су део културе путовања, имале фактографску и путописну улогу, али и пропагандну (медијску) и рекламну. На њима видимо отмене четврти, здања, панораме, бање, владаре, значајне догађаје... Данас, у електронској ери, када их готово нема у нашим животима, оне су драгоцен историјски извор и лепо подсећање

Пише: Јован Гајић
Илустрације: Збирка Драгана Богичића

Стари мајстори
ЈЕДНА СЕНТИМЕНТАЛНА ГЕОГРАФИЈА: ПУТОПИСИ КОЈИ СУ НАС МЕЊАЛИ
Љубав се, као ваздух, око света увија
Тешко је то објаснити клинцима данас, када се једним кликом може проверити да ли је гужва на плажи Зеленородских острва или заћи у најскривеније одаје Лувра. И када сви мисле да могу, copy-paste методологијом, тек тако бити путописци или репортери. Подсетићемо овде на време када су по свету друмовали прави мајстори. Месецима се спремали, читали све што им под руку дође о местима на која ће се запутити. Они који су и могли и умели. Учили нас како се путује целим бићем и целим светом, како се заиста гледа и слуша, препознају боје и мириси, кусају храна и вина, памте мелодије и сенке, меркају лепот(иц)е и километраже. Ходољубили и извештавали нас о томе

Пише: Петар Бранов

Каталог
НЕКОЛИКО СЛИЧИЦА ИЗ ВОДИЧА БАЊАЛУКЕ, ПРЕСТОНИЦЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Лепи град на Врбасу
Називају је градом културе, младих, спорта, лепих девојака. Један ћевап по њој носи име, знана је и по својој зеленој реци, тврђави, музејима, универзитету, „Борцу”, пиву „нектар”, дајак чамцу. По песмама које је прославише и писцима који се из целе Крајине око ње окупише. У непосредној близини има изванредне терене за планинарење, бициклизам, екстремне спортове

Путоказ
Пулс „јужне престонице”
Туристичка организација Ниша акценат промоције свог града ставља на његово културно-историјско наслеђе и чињеницу да је тамо рођен Константин Велики, „најзначајнији од свих римских царева, онај који је крстио Империју и променио судбину Европе”. Године 2013. централна прослава 1700. годишњице објављивања Миланског едикта биће у Нишу, када ће српска „јужна престоница” бити жижна тачка Европе

Препорука
ХОТЕЛ „AQUASTAR DANUBE” У КЛАДОВУ, НОВ СТАНДАРД КВАЛИТЕТА НА ДУНАВСКОЈ РИВИЈЕРИ
Сјај звезде Дунава
Тамо где је ова река најужа и најшира, најдубља и најпитомија, на 250 километара од изласка из Ђердапске клисуре, овај врхунски Центар за одмор и рекреацију брзо је постао важна адреса балканског туризма

Пише: Соња Белић

Нотес
СЕВЕРНА СРПСКА ПОКРАЈИНА, СВИ ЊЕНИ САСТОЈЦИ И ТУРИСТИЧКИ МАГНЕТИЗАМ
Војводина је менталитет
Управо тако је говорила Војвођанка Исидора Секулић, велика дама српске књижевности: Војводина није простор, него менталитет. Нарав. Како је војвођански пејзаж колоритан, прошаран рекама, језерима, Фрушком гором и Вршачким планинама, тако је и живот овде богат и узбудљив, јер је све испреплетано. Клима, обичаји, језици, културе, сензибилитети... „Свакојаког је обиља и ситости овде, зато је Војвођанима све тако равно”

Пише: Хелена Дуковић

Водич
БЕОЧИН, ЉУПКИ ГРАДИЋ „У ЗАГРЉАЈУ ДУНАВА И ФРУШКЕ ГОРЕ”
Окренут новом веку
С одличним положајем, наслоњен на један од најлепших националних паркова у Србији и на сигурно најмоћнију реку у Европи, у непосредној близини Новог Сада, некада првенствено „град цемента” а данас и град вина, здраве хране, занимљивих културно-туристичких манифестација – Беочин све јасније и све сигурније проналази своје место на туристичкој мапи сопствене земље и ширег региона. У прилог томе, ево неколико фрагмената из публикације „Беочин од срца”, којом Беочинци позивају у госте

Центри
У БАНСКОМ, ПИРИНСКОМ ЗИМСКОМ ЦЕНТРУ ЕВРОПСКОГ РАНГА, НА СКИЈАЊУ, С ПАТИНОМ ПРОШЛОСТИ
Врата бугарских Алпа
Модерне стазе и туристичка инфраструктура, изванредне природне карактеристике, богато етно наслеђе у распону од архитектуре и музике до гастрономије, аутентични шмек тих калдрмисаних сокака и начичканих радњица, винули су овај градић у североисточном Пирину у сам врх зимског туризма на старом континенту. Ево шта су тамо недавно забележили уредници „Националне ревије”

Пише: Мишо Вујовић
Фотографије: Драган Боснић

Знање
ПРОФ. ДР СЛОБОДАН УНКОВИЋ, СА УНИВЕРЗИТЕТА „СИНГИДУНУМ” У БЕОГРАДУ
Туризам је племенит посао
Ту нема радног времена, потребно је много енергије и знања, стално усавршавање – каже угледни професор. Туризам у свету има бржи раст од укупног привредног развоја и та тенденција ће бити настављена. Годишње је 936 милиона туриста, а потрошња је 1.100 милијарди долара. Предвиђа се да ће до 2020. годишње бити милијарду и 400 милиона туриста. Србија у туризму остварује скромније резултате него што могла и морала, према својим природним и културним ресурсима, али раст од 4-5 одсто охрабрује

Пише: Розана Саздић
Фотографије: Р. Саздић и архива Универзитета „Сингидунум”

Знање
ВИСОКА ХОТЕЛИЈЕРСКА ШКОЛА У БЕОГРАДУ, НАЈВИШИ СТЕПЕН СРПСКОГ ОБРАЗОВАЊА У ТОЈ ОБЛАСТИ
Ниска блиставих одличја
„На коју год страну света да кренете, кроз наше капије знања доћи ћете до светских звања!” каже својим студентима већ у добродошлици др Славољуб Вићић, директор. А ономе ко се држи принципа квалитета на којима је заснована ВХШ, показало се, то врло брзо почне да се остварује. О томе сведочи и дуги низ златних медаља у свим занимањима која обухвата ова струка, од хотелијерства и ресторатерства до гастрономије, посластичарства, познавања вина

Знање
ВИСОКА ТУРИСТИЧКА ШКОЛА У БЕОГРАДУ, С НАЈДУЖОМ ТРАДИЦИЈОМ ОБРАЗОВАЊА У ТУРИЗМУ
Стално проширивање концепта
Осим проверених висококвалитетних студијских програма, ова школа остварује завидну међународну сарадњу, издаје часопис, креира и организује догађаје (стручне манифестације, сајмове, уметничке конкурсе, фестивале), има културно-уметничко и спортско друштво...

Признања
СПЕЦИЈАЛНОЈ БОЛНИЦИ „МЕРКУР” ИЗ ВРЊАЧКЕ БАЊЕ, СТАЛНОМ ПАРТНЕРУ „НАЦИОНАЛНЕ РЕВИЈЕ”, ЈОШ ЈЕДНА ЗНАЧАЈНА НАГРАДА
Златник цара Душана
У традиционалном избору Клуба привредних новинара, оцењено је да је „Меркур” обележио минулу деценију у Србији, постигавши врхунске резултате у својој области. Додели награда у препуној сали Народног позоришта у Београду присуствовао државни врх Србије и Српске

Усмеравање
„ГОЛФ ЦЕНТАР” У ЖАБЉУ НАСТАВЉА СВОЈУ ПИОНИРСКУ И ПОСЛОВНУ МИСИЈУ
Примењена филозофија голфа
Голф има своја правила, етику, рафинман, стил. Гради један јасан вредносни поредак и препознатљив поглед на свет. Свима отвара једнаку шансу, али издваја и позиционира квалитет. Подстиче на врлину. Његови принципи примењиви су на живот и пословање, на личност и заједницу. Показује да је најважнија од свих утакмица она коју човек игра са самим собом. О свему томе кроз програме и понуду „Голф центра” учите с лакоћом,уживањем и позитивним поистовећењем



Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију