Србија - национална ревија бр. 24
„СРБИЈА - Национална ревија”, број 24

 

РЕЧ ПРЕ

У 2011. склизнули смо некако без ватре, више по дужности. И свечарења, честитања, прангије, „и тоалете и конфете”, као да беху ту из пристојности, а не као слика како се стварно осећамо. Изгледа да смо по врлетима 2010. погубили и последње „корисне илузије”. Чак и они који су се најдуже опирали схватили су током 2010. шта се крије иза монументалне гримасе света у којем живимо, иза његовог спектакла, предизајнираности и испразног сентиментализма (хуманитаризма).
Али, хеј, уопште није лоше што је то лице испод маске изазвало у нама гађење! Гађење и ћутање. Можда је баш то први корак да у 2011. потражимо, и у себи и око себе, оне праве (олако изневерене) вредности.

 

ГАЛЕРИЈА
Пештер: Јесен на српском Тибету (Фото: Д. Боснић)
Крст (Фото: П. Вујанић)
Освајање Хималаја (Фото: Д. Јаћимовић)
Краљевић Александар, последњи Обреновић
Срце од руку (Фото: П. Вујанић)
Теразије на старој разгледници
Цвијета Зузорић (Слика Марка Мурата)
Под маском (Фото: П. Вујанић)
Скулптура на Калемегдану (Фото: Д. Боснић)

 

 

 

 

 

 

 

 

 


САДРЖАЈ


Пролог
У 2011. СА ГОДИНОМ ПОРАЗА И ПОБЕДА ИЗА СЕБЕ
Горки талог искуства

Витраж
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ

Лепо лице Србије
ФОТОГРАФИЈЕ ПЕТРА ВУЈАНИЋА

Стазе
НА ПЕШТЕРУ, ВИСОРАВНИ СА КОЈЕ ИШЧЕЗОШЕ АЖДАЈЕ, ЈЕЗЕРА И АЕРОДРОМИ
Јесен на српском Тибету
Прекривен непрегледним пашњацима, тек повремено прошаран понеким шумарком, сеоцетом, парцелом планинског жита, овај крај је од давнина познат по овчарима, трговцима, својевремено и кријумчарима. Чувен је и по сиру, оштрим зимама, пећинама у којима се подвизаваху велики духовници. Вазда се овде живело оскудно, у каљењу, честито. Кад дођете, осетите извесно неповерење и процењивање. Убрзо се, међутим, покаже сва гостољубивост својствена горштацима

Текст и фотографије: Драган Боснић

Догађај
ДАНИ ХЛЕБА И ПЕКАРА У АЛЕКСИНЦУ
Сваки обед претворен у обред
Хлеб има незаобилазно обредно место у свим традицијама. Симболизује плодност, обиље, благородност. Аналогије хлебу су и злато, ватра, душа, жртва, дар, преображај, оваплоћење, сједињење. У хришћанству, хлеб је сакрамент. Видљива манифестација духа, мистичко тело Христово, сећање човечанства на сопствени небески завичај. Сам Христос је „хлеб живота”. „Хлеб насушни” спомиње и Оче наш, основна хришћанска молитва; литургија говори о „светом хлебу вечног живота”. Хлебом се дочекује гост издалека, умилостивљују и оплемењују стихије у природи, обнавља и учвршћује веза са божанским. Хлеб и со знак су пријатељства, чистоте срца, савеза. За врућ и мирисан хлеб каже се да је „к’о душа”. За човека благог и племенитог народ вели: „добар као хлеб”

Текст: Розана Саздић и НР Прес
Фотографије: Драган Боснић и Розана Саздић

Етно
ПАНТЕЛИЋИ ИЗ ГОРЊЕ БРЕЗОВИЦЕ КОД КРУПЊА, ДОБРИВОЈЕ И ДОБРИЛА, СА ОПУСОМ ОД ВИШЕ СТОТИНА ФИЛМОВА
У спомен селима рађевским
Иако су, кажу, пре свега сељаци, овај брачни пар већ три деценије с камером обилази Рађевину, Јадар, Азбуковицу, Подгорину, отимајући од заборава људе старовремене и обичаје што гасну, предања и легенде у које су заогрнуте важне истине о нама, необичне судбине оних који су заувек отишли и оних који су заувек остали. Једини су аматери међу добитницима „Годишње плакете” Југословенске кинотеке за допринос филмској уметности. А другим наградама и признањима броја се не зна

Текст и фотографије: Влада Арсић

Посета
ЖАБАЉ, НА ЈУГОИСТОКУ БАЧКЕ, И ЊЕГОВА ТРИ ДИЧНА СЕЛА
Узданице шајкашких потомака
Нема их много, али су надалеко знана: Чуруг, Госпођинци, Ђурђево. Зналци ће вам овде указати на ветрењачу, лепе старе цркве, вредне иконостасе, необична звона, колекције сребрног накита из старе ере... Не заостају ни чурушко вино, воћне ракије, свилене бомбоне, мед, сир, културно-туристичке манифестације. А професор Бранко Стајић, председник општине, упућује нас и у амбициозну развојну стратегију, прављење велике индустријске зоне, начине да се упосли становништво и побољша квалитет живота

Пише: Горан Будимир

Висине
ДРАГАН ЈАЋИМОВИЋ, НАЈБОЉИ СРПСКИ АЛПИНИСТА, ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „НАЦИОНАЛНУ РЕВИЈУ”
Планине освајају нас
Алпинизмом се бави од 1989. Године 2000, 26. маја, постао је први Србин који се попео на Монт Еверест, највиши врх на свету. У јулу 2004. предводио најмасовнију експедицију на Елбрус (34 планинара). Од девет њих које је водио 2007, седам се попело на Монт Еверест. Предводио је експедиције на Мон Блан, Аконкагву, на хималајске врхове Чо Оја, Ама Даблам, Ајланд Пик, Лобуч Ист, Манаслу. Одавно је схватио да није он освојио све те планине, него је било обрнуто. И да је пут ка планинском врху заправо унутарњи пут ка сопственој врлини и мудрости

Пише: Дејан Булајић
Фотографије: Архива Драгана Јаћимовића

Центри
„НАЦИОНАЛНА РЕВИЈА” НА ОТВАРАЊУ ТУРИСТИЧКЕ СЕЗОНЕ У БУГАРСКОМ СКИ ЦЕНТРУ БАНСКО
Зимска престоница Балкана 2010 / 11.
Пре само неколико година буџет овог планинског градића на североисточним падинама Пирина износио је два милиона евра, а данас је 34. На само десет километара од града је 17 одличних ски стаза, укупне дужине 70 километара, а до њих се стиже модерном жичаром за мање од 20 минута. На малом простору изграђено је преко 150 хотела, укључујући и оне суперлуксузне... Стога, не чуде титула „Зимске престонице Балкана”  и велики број реномираних гостију из света

Текст и фотографије: Мишо Вујовић

Чувари пута
СРПСКИ СРЕДЊОВЕКОВНИ УТВРЂЕНИ ГРАДОВИ: КРУШЕВАЦ
Престоница кнеза Лазара
Подигнут за шест година, у журби, одмах након смрти цара Уроша и под злокобним сенкама очекиване турске најезде, овај град на ушћу Расине у Западну Мораву простирао се на целих пет хектара. Био је престоница све до Косовског боја 1389. И потом су у њему, али у вазалном положају, столовали кнегиња Милица и Стефан Лазаревић. Управо он, син Лазарев, престоницу Деспотовине ће 1403. преселити из Крушевца у Београд

Пише: Војислав Филиповић

Живот, романи
ЗАГОНЕТНА ДУБРОВЧАНКА ЦВИЈЕТА ЗУЗОРИЋ (1552-1648), ПЕСНИКИЊА, СЛИКАРКА, МЕЦЕНА, МУЗА
Прекрасни цвет Илирије
Њени преци, пореклом са Неретве, живели су и пословали у Смедереву, на Руднику, у Новом Пазару, Цариграду. Препловили су многа мора и стекли велика блага. Она је одрасла у Анкони, добила ренесансно образовање и сензибилитет. Уз то и заносне лепоте, удала се за фирентинског племића Бартоломеа Пешонија и тринаест златних година поново проживела у Дубровнику. Неколико столећа касније, та лепа госпа или прича о њој завела је чак и шаљивог циника Бранислава Нушића. Управо он је охрабрио Београђане да 1927. оснују Друштво пријатеља уметности и Изложбени салон под њеним именом

Пише: Драгана Букумировић

Свети људи
СВЕТИ ЈОВАН ШАНГАЈСКИ (1896–1966), БЕОГРАДСКИ ЂАК, ЗАШТИТНИК НОВИНАРА
Бескрајна хроника чуда
Један је од највећих православних светитеља у XX веку. Избегавши као руски племић пред револуционарним терором 1917, у српској престоници је студирао богословију и издржавао се радећи као колпортер. Замонашен је 1926. у Миљковом манастиру, на Морави, а за епископа рукоположен 1934. у Београду. „Ако хоћете да видите живог светитеља, онда отидите у Битољ, код оца Јована”, говорио је о њему Николај Велимировић, тада епископ охридски

Пише: Бранислав Матић

Библиотека
КЊИГЕ СТАРОСТАВНЕ: 118 ГОДИНА И 680 НАСЛОВА ЗНАМЕНИТОГ „КОЛА” СРПСКЕ КЊИЖЕВНЕ ЗАДРУГЕ
Тапије да нисмо од јуче
Те плаве књиге, као у камен уклесане, биле су светковина српског језика и писма, суво злато писане речи, ризница, мера вредности. И у крајевима нашим који званично нису били у Србији, преко ових књига Србија је била у свакој њиховој кући. Мале задужбине стварале су велике, свако дело делâ рађало. „Коло” је било понос, подизало вредност својих читалаца, утицало на толике српске судбине. А онај зид са књигама није кућни зид, него пролаз ка Троји, Назарету, Змијању, Врању, Медуну, Бранковини...

Пише: Драган Лакићевић

Светови
ВЕЛИКИ СРПСКИ СЛИКАР КОСТА ХАКМАН (1899-1961) И ЊЕГОВИ ЖИВОТИ
Искорак из историјске сенке
А било их је, тих његових живота, „стотину и кусур”. Од родне му Босанске Крупе, преко Тузле и Сарајева, стигао је у Праг. Студије потом наставио у Бечу, Кракову, преко Италије и Београда доспео у Париз. Па опет у Београд. Други светски рат провео у заробљеничком логору. Од 1953. опет предаје на Ликовној академији у српској престоници. За разлику од других професора, одмах је препознао вредност тада младих Љубе Поповића, Уроша Тошковића и Милића од Мачве. А његово сопствено велико сликарско умеће тек много касније је на прави начин поново вредновано

Пише: Дејан Ђорић

Ризнице
ГАЛЕРИЈА ФРЕСАКА У БЕОГРАДУ, ЈЕДИНСТВЕНА УСТАНОВА КУЛТУРЕ У СРБИЈИ И ЈЕДНА ОД РЕТКИХ ТАКВИХ У СВЕТУ
Дом светих слика
За изложбу у париској Палати „Сајо”, године 1950, израђен је низ копија српских средњовековних фресака и одливака монументалних скулптура. После изложбе, када је поставка враћена у земљу, требало је наћи одговарајући простор за смештај. Тако је у Улици цара Уроша саграђена наменска зграда и у њој 1953. отворена поставка. Од 1973. Галерија фресака је у саставу Народног музеја. Од 1970. до 1999. имала је најинтензивније изложбене активности. Издржала је све, чак и новомиленијумски покушај исељења, односно гашења

Пише: Јован Вучковић
Фотографије: Драган Боснић

Времеплов
ИЗЛОЖБА О КОЈОЈ СЕ ПРИЧА: БЕОГРАДСКА УЛИЧНА МОДА XIX ВЕКА
Поуке давне отмености
Сва она дирљива пажња с којом су родитељи облачили децу пре више од века, мода омладине и старије господе, краљевске породице и нижих слојева, мода свештеника, политичара, официра, чиновника, музичара, боема, раскриљују се пред изненађеним и радозналим оком данашњег гледаоца. Пред свим тим либадама и фистанима, чипкама и манжетнама, пред брошевима, дијадемама, прстењем, пред лепезама и венецијанским шаловима, баш као пред реденготима, цилиндрима и лакованим ципелама, краватама и пелеринама – падају многе таште предрасуде данашњег света, срозаног у плићак, масу и униформност

Пише: Владана Путник

Варошарије
СТАРИ НОВИ САД: БОЕМСКА МИТОЛОГИЈА СРПСКЕ АТИНЕ
Оно мало веселости што имаше добри гости
Кафане, као и градове, пре свега чине људи. Какви су они, такво је све остало. А у некад чувеним новосадским кафанама („Јелисавета”, „Камила”, „Липа”, „Бела лађа”, „Три круне”...) игране су прве представе Српског народног позоришта, састајали су се, дружили и лумповали Ђура Јакшић, Лаза Костић, Светозар Милетић, Лазар Дунђерски, Шафарик, Новак Радонић... Војислав Илић се у кафани оженио, али је прву брачну ноћ провео у затвору. И Змај се повремено враћао онима с којима је „делио судбину под столом”...

Пише: Зорица Тодоровић Мирковић
Фото: Архива Зорана Кнежева

Празници
КАКО СУ НЕКАДА СЛАВЉЕНИ БОЖИЋ И НОВА ГОДИНА
У нади да ће бити нова
Дубок је смисао и велика важност празника у свакој заједници и њеном поретку вредности. На пример, све до 1918. године 1. јануар је био обичан радни дан, а Божић и Васкрс обележавани су и као државни празници. Тек после Другог светског рата и овде су дошле митологеме о „најлуђој ноћи”, дириговано подстицање на готово хистеричну потрошњу, а диригентску палицу су преузели трговци и рекламократија. Старе новинске хронике подсећају нас да су увек, у миру и рату, у слободи и под окупацијом, у оскудици и изобиљу, под разним идеологијама и режимима, бучно или у потаји, ови празници били лепа прилика да иступимо из врзиног кола бесомучне јурњаве и посветимо се онима које највише волимо. Тако је и овога пута. Упркос свему

Пише: Јован Гајић

Врлина и вештина
МАЧЕВАЊЕ – БОРИЛАЧКА ВЕШТИНА, СПОРТ, УМЕТНОСТ, ИЗАЗОВ
Мајстор учи целог живота
Европско мачевање врхунац достиже од XV до XIX века. Попут јахања, шаха, билијара или лова, оно је тада сматрано вештином културном, интелектуалном, телесном, аристократском. Као и све друго, у Србији је таква традиција пресечена нагло, сломом Деспотовине и падом у ропство под Турцима. Тек крајем XIX века Белгијанац Шарл Дусе, који је дошао да предаје на Војној академији у Београду, враћа Србију у европске мачевалачке токове. А данас?

Пише: Радмила Таминџић
Фотографије: Мачевалачки клуб „Свети Ђорђе”

Лидери
ДР ДЕЈАН СТАНОЈЕВИЋ, ДИРЕКТОР СПЕЦИЈАЛНЕ БОЛНИЦЕ „МЕРКУР” У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ, ЗВАНИЧНОГ ШАМПИОНА ТУРИЗМА У РЕГИОНУ
У сусрет стратешком партнеру
„Достигнути су високи европски стандарди у стручности, технологији, терапијским и превентивним програмима. Обједињени су традиционално бањско лечење и балнео терапија са модерним велнес и аква садржајима. Укинута граница између лечења и уживања. За даљи развој треба се ослонити на искуства европских бања, на пример мађарских и словеначких, где се прво развије болница, а онда у концентричним круговима око ње праве велнес и спа центри, велики и мини хотели. Најважније је да се развојни програми наставе без обзира на то ко ће бити титулар имовине. Нема разлога за страх, стратешки партнер не може однети оно што је наше национално богатство: изворе воде, парковски простор...”

Пише: Јагода Плавшић
Фотографије: Драган Боснић

Добротвори
И ОВЕ ГОДИНЕ ХУМАНИТАРНА АКЦИЈА „ПОШАЉИТЕ ЧЕСТИТКУ ПРИЈАТЕЉСТВА” ОРГАНИЗАЦИЈЕ „НАША СРБИЈА”
Радост деци, нада отаџбини
На едицији божићних и новогодишњих честитки су ликовни радови деце из свих српских крајева. Куповином и слањем тих празничних поздравница директно се помаже пројекат помоћи становништву и школама у неразвијеним општинама Србије, те доприноси спречавању одумирања села. Тако је у протеклим годинама помоћ упућена у 180 школа и издвојених одељења у најугроженијим подручјима. Дела, дакле, а не празне приче

Осигурање
ДДОР – ЗА ЗДРАВИЈЕ НОВОСАЂАНЕ
Фитнес центар на отвореном
Попут светских метропола, и град Нови Сад је добио свој први фитнес центар на отвореном за одрасле. На Сунчаном кеју поред Дунава, захваљујући донацији „ДДОР Нови Сад”, тај нови спортски објекат намењен је свим поклоницима здравог начина живота и вежбања на свежем ваздуху

Осветљавање
СТАРА ЦЕНТРАЛА НА ДОРЋОЛУ, ПОДИГНУТА 1893.
Београд под електриком
У младој српској Краљевини захуктавали се привредни развој и друштвени живот. Уведене прве телефонске линије, саграђени железничка станица и мост преко Саве, возови до Ниша ишли. У престоници прорадио и варошки водовод, све више улица било калдрмисано, потпуно превладала европска мода. Становника било 56.000, а кафана 317. А онда је 6. октобра 1893, годину дана након што га је први и једини пут посетио Никола Тесла, пуштена у рад електрична централа и Београд постаје једна од првих европских престоница чије су улице осветљене електриком

Пише: Зоран Плавшић

Енергија
ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ „ЂЕРДАП”, НАЈВЕЋЕ НА ДУНАВУ И НАЈВЕЋИ ПРОИЗВОЂАЧ СТРУЈЕ У ЈУГОИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ
Година рекорда и новог замаха
Поред две хидроелектране „Ђердап”, у овом привредном друштву раде и четири власинске хидроелектране и ХЕ „Пирот”, каже за „Националну ревију” инжењер Драган Станковић, директор овог система. Захваљујући високој погонској спремности и повољној хидролошкој ситуацији, годишњи производни план од готово седам милијарди киловат-сати премашен је већ почетком децембра, а оборено је и низ рекорда. Планска ревитализација хидроелектрана, велики и захтеван етапни посао, знатно ће повећати њихову снагу и продужити им век за 30 година

Пише: Алекса Митић
Фотографије: Драган Боснић

Представљање
ИНСТИТУТ „ЈАРОСЛАВ ЧЕРНИ”, БЕОГРАД
Стуб српске водопривреде
Учествовали су у пројектовању и градњи најзначајнијих хидроенергетских и водопривредних објеката на јужнословенским просторима. Решавали најсложеније проблеме у пројектовању, изградњи и експлоатацији брана и хидроелектрана. Израдили пројекте водоснабдевања практично за све веће градове у Србији, као и пројекте за наводњавање, за заштиту вода и од вода. Пројектовали низ лука и пристаништа на Дунаву, Сави, јадранској обали. Направили развијене управљачке хидроинформационе системе који се користе широм Србије. Реализовали капиталне пројекте у земљама Африке, Средњег и Далеког Истока, Средње и Јужне Америке и Европе

Угошћавање
ЧУВЕНА БЕОГРАДСКА КАФАНА ВЕЋ 75 ГОДИНА КРАСИ ВОЖДОВАЦ
„Ковач” наших задовољстава
Најстарији сачувани спомен ове кафане је из давне 1936, када је крај ње пролазио стари Авалски друм. Данашњи крем београдског новинарства, са оближњег ФПН-а, овде је пекао важан елемент свог заната и своје поетике. Сада је то етно-ресторан са веома креативним гастрономским концептом заснованим (пре свега) на старој српској кухињи, са винотеком на којој би позавидели и најбољи европски ресторани, са староварошким и циганским романсама од којих се постаје нежан и носталгичан



Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију