Србија - национална ревија бр. 21
„СРБИЈА - Национална ревија”, број 21

 

РЕЧ ПРЕ

Уобичајено радознала и позитивна, Национална ревија води нас на највећа окупљања овог лета („Егзит”, „Гуча”, „Тамбурицафест” у Дероњама). Открива можда заборављене кутке Србије (село од трске у Банату, црнотравски завичај неимара, мање познати Прибој). Подсећа на старе мајсторе, који нам и данас помажу да преживимо (Мика Антић, Бранко В. Радичевић). Усмерава наш поглед и мисао на Србе у расејању (Старо Нагоричано, Темишвар, Скупштина дијаспоре). Разговара са врхунскима (Љубица Мркаљ, Јасна Шекарић).
Води нас, открива, подсећа, усмерава, разговара.

 

ГАЛЕРИЈА

 

 

 

 

 

 

 

 

 

САДРЖАЈ

Пролог
ЗНАЦИ ВРЕМЕНА И УМЕЋЕ ЖИВЉЕЊА
Учесници и воајери

Витраж
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ

Лепо лице Србије
ФОТОГРАФИЈЕ САШЕ МАРИЧИЋА

Одјеци
И ДЕСЕТИ „ЕГЗИТ” МИНУО СРБИЈОМ
Нисам имао појма да сте овако кул
Јубиларни фестивал опет је у своје окриље примао 35.000 разиграних људи сваке вечери, укупно око 200.000 њих. Био је ту, опет, и велики број планетарних музичких асова, који на Петроварадинској тврђави нису само радили него се и лудо проводили. А нашем репортеру причали су о зељаници, ракији, козјем сиру, Дунаву, али су највише били одушевљени људима, тим „тако лепим светом”

Пише: Теодора Ж. Јанковић
Фотографије: Exit Photo Team

Сећање
УЗ 50. САБОР ТРУБАЧА: О ПЕСНИЦИМА КОЈИ СУ СТВОРИЛИ, УЗДИГЛИ И СПАСЛИ „ГУЧУ”
У духу ненадмашног Мачисте
„Све се изгледа мења. Сабор остаје исти. Као елемент. Земља. Ваздух. Вода. Печење. Лебац и сланина. Бели лукац. Коловођа и кец. Први и последњи у колу. Сабор је чудо. И то чудо над чудима. Требало је, онда, промарширати улицама Гуче. У антерији. Са шајкачом на глави. У присуству власти. У пратњи трубача... У прикрадици. У прекорици. Као иначица. Тек ће нарасти инат. Тек ће се заинатити прави инат. У свеопштој сумњи”

Пише: Бане Велимировић

Свирка
ТРЕЋИ МЕЂУНАРОДНИ „ТАМБУРИЦА ФЕСТ” У ДЕРОЊАМА
Погледај ме, невернице
То необично село загубљено у равници, „негде око Оџака”, прво се прочуло по музикантима Тодору Паганинију, Ђени и Џигију Бауу. Онда је Саша Петровић ту, у дероњској Черги, снимио ремек-дела „Биће скоро пропаст света” и „Скупљаче перја”. Сада се у том сеоцету, које „броји три иљади душа”, ствара фестивал који би за неку годину могао да достигне славу „Гуче” и „Егзита”. А мештани, већином Роми, и даље на са’ранама своје почивше испраћају песмом „Погледај ме, невернице”

Текст: Маргарета Јанков и НР Прес
Фото: Архива „Тамбурица феста”

Шор
БЕЛО БЛАТО, У БАНАТУ, НА КРАЈУ ПУТА
Село од трске
Између Бегеја и Тисе, између Царске баре и рибњака „Ечка”, шћућурено подно насипа, неколико метара ниже од нивоа воде у језеру, ово село деценијама живи готово искључиво од трске. Око 1.500 житеља, петнаестак националности, школује се на три језика. Неки се доцније оним јединим путем отисну у бели свет, други остану у Белом Блату да наставе старе предачке снове од трске и започну нове извозне послове. Јер шлепери из више западноевропских земаља често у реду чекају на нове испоруке трске

Пише: Владимир Путник
Фотографије: Драган Боснић

Путоказ
ДА ЛИ ЋЕ ЛЕПОТА У ВИЛИНСКОМ ЗАВИЧАЈУ ЧУВЕНИХ НЕИМАРА ОСТАТИ ИЗНЕВЕРЕНА
Црна Трава заборава
Некада су њено благо били природа и људи. Одлазили су о Ђурђевдану на све стране несагледивог шара земаљског и градили најлепша здања, а с јесени се враћали. Овде је био њихов дом, њихово средиште око којег се врти свет. После Другог светског рата све се променило. Много људи је отишло да се не врати, испразнио се вилински крај. А они што су остали, још увек, и у новом миленијуму, траже свој прави пут

Пише: Олга Вукадиновић
Фотографије: Милан Јанковић

Висогорја
ОД БРЗЕЋЕ ДО ЛУКОВСКЕ БАЊЕ, НИЗ РЕБРО КОПАОНИКА, ОВОГА ПРОЛЕЋА
Ту и поглед лечи
Та планина је толико пространа и климатски разнолика да на њој можете у једном дану јести младу јагњетину, свеже трешње и тек сазрело грожђе расхлађено у природном леду. У златно доба немањићке Србије овде је радило толико драгоцених рудника, и толико се копало, да отуд и планини остаде име. Источном страном Копаоника, пуном занимљивих трагова и живописних слика, управо је прошао репортер „Националне ревије”. Забележио је и бројне легенде које му је успут приповедао непресушни Радован Танасковић

Текст и фотографије: Драган Боснић

Чувари пута
СРПСКИ СРЕДЊОВЕКОВНИ УТВРЂЕНИ ГРАДОВИ: КОЗНИК
Осам кула над Жупом и Расином
По свој прилици, држао га је још Стефан Немања. Кнез Лазар издавао је повеље „у племенитом граду Кознику” деценију пре Косовског боја. У време деспотâ Стефана и потом Ђурђа, овај град припадао је њиховом челнику Радичу Поступовићу, опеваном као Рајко од Расине. С много разлога Козник је сматран достојним да се у њему издају владарски прогласи, а и данас је једно од очуванијих утврђења средњовековне Србије

Пише: Војислав Филиповић

Преко границе
ПОГЛЕД СА ЗЕБРЊАКА: СТАРО НАГОРИЧАНО, ИЗМЕЂУ СЛАВНЕ ПРОШЛОСТИ И БОРБЕ ЗА БУДУЋНОСТ
Корени нас чине јачим
Тридесет година свети Прохор Пчињски се подвизавао на једној страни Козјака, тамо где је Старо Нагоричано, а онда прешао на другу страну планине, у близину места где је данас манастир њему посвећен. Између сада није само планина него и међудржавна граница. А на граници живе људи који покушавају да то претворе у своју предност, да буду мост, да победе тако што ће опстати

Пише: Ружа Србиновић
Фото: Драган Боснић

Расејање
ПЕСНИК ДР СЛАВОМИР ГВОЗДЕНОВИЋ, ПРЕДСЕДНИК СКУПШТИНЕ ДИЈАСПОРЕ И СРБА У РЕГИОНУ
Сабрати се под један кров
Ван Србије данас живи око четири милиона Срба. Сви они имају много проблема, али и представљају огроман потенцијал. Како рече блаженопочивши патријарх Павле, није важно само колико нас је, него и какви смо. Време је да се окупимо, погледамо у очи, повратимо поверење и видимо шта једни за друге можемо учинити. Србија мора бити мати, ми морамо бити добра деца. Емоције су неспорне, али морамо бити и прагматични, вредни, конкретни

Пише: Мишо Вујовић

Мој кутак Србије
НЕОБИЧНИ АРХЕОЛОГ САВО ДЕРИКОЊИЋ ВОДИ НАС КРОЗ СВОЈ ПРИБОЈСКИ ЗАВИЧАЈ
Е, још да ми је коњ
Археологију је завршио у Београду. „Октобарску награду” добио, радио на многим локалитетима широм земље. Пре двадесет година вратио се са породицом у свој родни крај, иницирао оснивање Завичајног музеја и од тада не стаје. Пребира по давној прошлости, следи трагове људи који су „знали да сањају и граде”. „Треба засукати рукаве, много тога још мора да се уради”, каже

Пише: Роза Саздић
Фотографије: Драган Боснић

Гутљај
СРПСКА ШЉИВОВИЦА, ЈЕДНО ОД НЕКОЛИКО НАЈСАВРШЕНИЈИХ ЈАКИХ АЛКОХОЛНИХ ПИЋА НА СВЕТУ
Ракија тражи и слугу и господара
Уз коњак, малт виски, калвадос, неке комовице и лозоваче, и наравно вина, место међу најреномиранијим старим пићима на свету резервисано је и за српску шљивовицу. Ону стару, лепу, четинарско-ванилинско-балзамно-кедарску.  Висинску. Неупоредиво најбоља сорта шљиве за ту ракију је пожегача, па следе, тим редом, црвена ранка, чачанска лепотица, ваљевка и чачанска родна. Тако за „Националну ревију” говори проф. др Нинослав Никићевић, засад једини српски стручњак који је докторирао на пожегачи и препеченици од ње

Пише: Радмила Таминџић

БГ
ЛЕГЕНДЕ О БЕОГРАДУ (3)
Тамо те нико неће издати
„Нека Он спасе нас, а ми ћемо Њега у себи спасити”, рекао је непознати старац Христовим ученицима пред дверима Белог Града. Одакле сви Београђани познају арханђела Михаила? Чији то благи глас, сличан очевом, спасава одбеглог дечака у београдској зимској ноћи? Откуд у Белом Граду Савина вода, Савин хлеб, Савина река, храм Савин? Постоје тренуци кад сваки прави Београђанин јасно чује оно велико звоно краља Драгутина које су Срби, сакривајући га од Турака, у земљу закопали. А ти? Сећаш ли се ти трена кад те је Београд собом опчинио и Београђанином учинио, или још и не знаш да ти се то догодило?

Пише: Драган Лакићевић
Илустрације: Пеђа Драговић

Стари мајстори
МИРОСЛАВ АНТИЋ (1932-1986), ПЕСНИК КОЈИ НЕ ПРИЗНАЈЕ РАСТАНКЕ
Живео сам бар осам живота
Његов плави чуперак и гарави сокак, његова лета и љубави, реке и раскршћа, обележили су толике наше најраније младости и уткали се у нас као шифра, као дар. Оставио нам је Бесмртну и Неповратну песму, најбоље од свих научио нас оно о мравима и орловима, свуда около расуо чаробне слике из те „земље чардаша, чаша и беземљаша”. Тај незаборавни Банаћанин, чедни распусник, песник, сликар, новинар, морнар, причалица, „последњи војвода Војводине”, он који је умео све, на крају нам је поручио: „Ако ти јаве да сам умро, не веруј. То не умем”

Пише: Зорица Тодоровић Мирковић

Више од игре
ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „НАЦИОНАЛНУ РЕВИЈУ”: ЉУБИЦА МРКАЉ, СРПСКИ СЛИКАР У ПАРИЗУ, И ОБРНУТО
Са тајнама свих времена
Пошла је са дна Панонског мора. Открила и освојила Београд. Прошла сва она мала лична посвећења, видљива и невидљива, која нас чине таквима какви јесмо. На почетку загушљивих 1970-их одлучила да оде. С тубом од неколико изабраних слика, једним коферчетом, пар хаљетака, три земичке и прегршт јабука, укрцала се у воз за Париз. Научила да воли ситнице и да је сликање облик молитве. Разумела своју носталгију за непознатим пределима. Упознала највеће уметнике своје епохе и они су упознали њу. Данас је један од највећих живих српских сликара и један од најупечатљивијих уметника српског париског круга

Пише: Бранислав Матић

Око
ДУШАН ЂУКАРИЋ, ЈЕДАН ОД НАЈОСОБЕНИЈИХ СРПСКИХ АКВАРЕЛИСТА ДАНАС
Сједињавање и надрастање
Подигао је ову уметност на виши ниво. Његова урбана средишта не препознајемо по тачности описа већ по утиску који остављају.  Он је сликар атмосфере, а не преписивач реалности. Сјединивши европски и далекоисточни стил, мимезу и апстракцију, чулност и интуицију, привржен пре свега животу, у дела уноси смиреност и осећај за простор. Мртва природа, оријенталне сцене, марине, пејзажи, актови, улице... Нарочито плене његове сцене Београда и Венеције

Пише: Дејан Ђорић

Победник
ЕКСКЛУЗИВНО: ЈАСНА ШЕКАРИЋ, ПРВА ДАМА СВЕТСКОГ СТРЕЉАШТВА, ЖЕНА КОЈА ВОЛИ МИРИС БАРУТА
Свака нам час што смо живи
У школски стрељачки тим нико није хтео, јер су тренинзи увек били нерадном суботом. Онда су отворили дневник и отпозади, редом, издиктирали имена оних који морају прихватити ту обавезу. Она је била прва на списку. Од тада до сад, освојила је преко 90 медаља, пет пута била првак света и исто толико олимпијски победник, петнаест пута првак Европе, два пута обарала светске рекорде, три пута проглашена за најбољег стрелца на планети... Научила је да постави границе строгости према себи, да господари тремом, да сачува осмех и кад је најтеже. Срећна је, каже, што је ту где јесте и у народу коме припада

Пише: Дејан Булајић
Фотографије: Архива Јасне Шекарић

Знање
ПРИВРЕДНА АКАДЕМИЈА У НОВОМ САДУ, ПРВИ ПРИВАТНИ УНИВЕРЗИТЕТ У ПОКРАЈИНИ ВОЈВОДИНА
Врхунски кадрови и деценија раста
Десета година од оснивања овог универзитета обележена је успешним завршетком процеса акредитације. Тако, овај први акредитовани приватни универзитет у покрајини постаје високошколска институција чврсто позиционирана на српском тржишту високог образовања

Осигурање
„ДДОР НОВИ САД”
Уз каско полису – тренинг безбедне вожње
Сви власници возила који у „ДДОР Нови Сад” каско осигурају ауто, добијају бесплатан тренинг безбедне вожње у Националној возачкој академији (НАВАК)

Здравље
СПЕЦИЈАЛНА БОЛНИЦА „СОКОБАЊА”
Настављачи дуге традиције
„Сокобања је једна од ретких климатских наших станица где се дању и ноћу осећа да на овом свету има ваздуха и да у ваздуху има свежине и мириса.” Тако је у „Знаковима поред пута” писао нобеловац Иво Андрић. Дугу традицију лечења и видања овде данас баштини модерна Специјална болница која носи име вароши, окупља тим врхунских стручњака разних специјалности, нуди низ програма лечења, рекреације и отклањања последица стреса, као и рђавог начина живота савременог човека

Путовања
„ЖЕЛЕЗНИЦЕ СРБИЈЕ” ОВОГ ЛЕТА НУДЕ ОБИЉЕ НОВИХ МОГУЋНОСТИ
Најповољније путовање по Европи
За само месец и по дана на међународним линијама превезено преко 45.000 путника и 2.000 аутомобила. Лепеза нових железничких легитимација обезбеђује подужи низ олакшица и попуста за младе, старе, припаднике разних друштвених удружења, практично за све

Лидери
МР МИЛЕНКО НИКОЛИЋ, ДИРЕКТОР „АУТОМАТИКЕ”, ПРЕДУЗЕЋА КОЈЕ ПОСЛУЈЕ У ОКВИРУ БЕОГРАДСКОГ „МИХАИЛА ПУПИНА”
Висока технологија управљања
Најјаче предузеће у угледном холдингу, „Аутоматика” се бави системима управљања у електропривреди, у саобраћају (системи за наплату путарине) и државној управи (порези). Сама наменски пројектује систем, развија опрему за њега, подиже га, пушта у рад и потом одржава. Досадашњи резултати су врхунски

Осветљавање
ХЕ „ГАМЗИГРАД” ВЕЋ 101 ГОДИНУ ОБАСЈАВА ИСТОЧНУ КРАЈИНУ
Бело свeтло из Црног Тимока
У јуну 1902. окупио се народ у центру Зајечара. А професор Ђорђе Станојевић ватрено говорио о новом добу и благодатима електрике. „Зајечарско електрично друштво” основано је убрзо, а хидроелектрана је, после више перипетија, почела да ради 1909. Ради и данас, само што производи скоро пет пута више

Осветљавање
ДИПЛОМИРАНИ ИНЖЕЊЕР МИЈОДРАГ ЧИТАКОВИЋ, ДИРЕКТОР „ДРИНСКО-ЛИМСКИХ ХИДРОЕЛЕКТРАНА”, ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „НАЦИОНАЛНУ РЕВИЈУ”
Златна резерва српске електропривреде
Укупна снага ове групације електрана је 1.280 мегавата, што је око 10 одсто инсталисане снаге у Србији. Посебно је важно што је то еколошки чиста енергија, из обновљивих извора, али и што је вршна. Вршна енергија користи се у време веома велике потрошње и у свету је скупља чак 10 до 20 пута! У најхладнијим зимским данима, кад се пробију све границе потрошње и попале све црвене лампице, ове електране ступају у пуни погон, „пеглају шпицеве” и омогућавају да се избегне криза електроенергетског система. Планска ревитализација, која је у току, продужиће век ових електрана за још 30 до 40 година

 


Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију