Србија - национална ревија бр. 19
„СРБИЈА - Национална ревија”, број 19

 

РЕЧ ПРЕ

Одавно већ овде није вест да је нешто поскупело. Као заморни шум у својим главама, носимо тај пакет хорских објашњења: поскупљење репроматеријала, поремећај на светском тржишту енергената, курс евра, повећање дажбина и харача, објективне околности, субјективне слабости, терен клизав а лопта округла. Сада, кад смо после дугог опирања и ми били принуђени да повисимо цену Националне ревије, зар треба да се придружимо том хору? Зар није права вест да је Национална ревија успела да не поскупи три године, упркос дигитронима? Зар не би требало да објаснимо, заправо, како смо то издржали?

 

ГАЛЕРИЈА
Доњи Милановац (Фото: С. Дингарац)
Језеро Ћелије (Фото: Д. Боснић)
Коњ на Јавору (Фото: С. Дингарац)
Девојка у вучјој кожи, Виминацијум (Фото: С. Дингарац)
Момо Капор (Фото: Архива писца)
Београђанка (Фото: Владимир Васић)
Младост на Калемегдану (Фото: Саша Маричић)
Сидро на броду „Јадран” (Фото: „Одбрана”)
Ватромет на Петроварадину (Фото: Игор Марков)

 

 

 

 

 

 

 

 

 



САДРЖАЈ

Пролог
ПОСЛЕ ТРИ ГОДИНЕ ОДУПИРАЊА „НАЦИОНАЛНЕ РЕВИЈЕ”
Поскупљење

Витраж
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ

Лепо лице Србије
ФОТОГРАФИЈЕ СВЕТЛАНЕ ДИНГАРАЦ

Одлазак
МОМО КАПОР (1937-2010), ПИСАЦ, СЛИКАР, ПРИЈАТЕЉ
Живети се не мора, причати се мора
Био је тако свој и тако наш, тај Момчило. Наша сорта. Од његових прича се могло живети као Шехерезада. Крај њега се постајало носталгичан, духовит, ведар. Нико нас није моћније ни с већом лакоћом учио како се воли своје. Свој град, своја земља, своје врлине и мане. Своје жене и своја вина. Он, градска легенда, покретна хроника престонице, метак луталица БГ духа. Ми се од Момчила, првог на списку наших сарадника, нећемо праштати ни растајати. Што рече песник, толико нам је значио да ми овде не треба да изјављујемо него да примамо саучешћа. Ових неколико фрагмената прилажемо као поздрав Момчилу за наш први следећи сусрет

Више од игре
НАЂА ТЕШИЋ, ПИСАЦ, ИЗ ЊУЈОРКА ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „НАЦИОНАЛНУ РЕВИЈУ”
О лету, једноставности и јагодама
Ромер је о њој у Паризу снимио филм, Колтрејн и Че подарили су њеном осмеху надмоћност и тугу, њен брат Стојан, Стив, једини српски „оскаровац”, тврдио је да она никад није правила труле компромисе и да зато мирно спава. У Америци је студирала француску књижевност, на Сорбони докторирала на Прусту, на Бруклин колеџу предавала сценарио, режију, продукцију и пропаганду. Па ипак, она је у свему, и пре свега, песник

Пише: Бранислав Матић

Посета
БЕОГРАДСКА ОПШТИНА РАКОВИЦА, ОД КРИЗЕ ИНДУСТРИЈЕ ДО ПОНОВНОГ СРЕДИШТА РАЗВОЈА
У сусрет новом времену
Била је понос и Краљевине и Републике. Ту је произведен наш први авионски мотор, први камион, први расхладни уређај, први трактор... На врхунцу, 1980-их, њена индустрија запошљавала је више од 25.000 радника. А онда је уследио распад државе, тржишта, индустрије, потом и тамни вртлози транзиције. Сада, изградњом обилазнице око Београда, на „Коридору 10”, чиме ће се та витална саобраћајница управо у овој општини укрстити са Ибарском магистралом, Раковица доспева у сам центар интересовања најмоћнијих домаћих и иностраних инвеститора. Пред њом се отварају сасвим нове перспективе. Како их дочекује?

Пише: Јово Бајић
Фотографије: Драган Боснић

Србија из ваздуха
ЛЕТ НАД РАСИНОМ И ТРОМОРАВЉЕМ, НАД ГРАДОВИМА, СВЕТИЊАМА, СЕЋАЊИМА
Над језгром Лазареве Србије
Ту, у северним областима некадашњег Душановог царства, кнез Лазар Хребељановић је поново почео да ствара моћну Србију, земљу достојну славе предака и вере потомака. Дизао ју је мачем, мудрошћу, дипломатијом, светосавском етиком и филозофијом државе, али, ништа мање, и високом културом. Може ли се уопште пером и тастатуром дочарати нешто од тога? Или напросто треба летети и гледати, ћутке, пустити да те исте слике откријеш у својим венама? Можда тек тада и почиње наш стварни лет?

Текст: НР Прес & Розана Саздић
Фотографије: Драган Боснић

Догађај
САЈАМ ПОЉОПРИВРЕДЕ, ЕКОЛОГИЈЕ И СЕОСКОГ ТУРИЗМА „КОЛУБАРАФЕСТ” У ЛАЗАРЕВЦУ, ТРЕЋИ ПУТ
Откривање нових потенцијала
Манифестација ће ове године бити одржана од 16. до 18. априла, задржаће међународни и позивни карактер, а улаз за посетиоце биће бесплатан. Окупиће око 60 излагача из Србије и региона. По први пут имаће програме и на отвореном простору, што ће омогућити да се представе и произвођачи пољопривредне механизације, пластеника, система за наводњавање. „Сајам има велики значај за афирмацију пољопривредних потенцијала које имамо”, каже Бранко Борић, председник ове београдске општине

Пише: Ненад Деспотовић

Пројекат Србија
ВАЖНА ИНИЦИЈАТИВА „НАЦИОНАЛНЕ РЕВИЈЕ” И ВАЈАРА ОСТОЈЕ БАЛКАНСКОГ
Стаза српске славе
У мајсторској радионици познатог уметника већ постоји урађено око 250 одличних рељефа-портрета великана српске историје и културе, од Стефана Немање до патријарха Павла. На предлог „Националне ревије”, уметник ће то даровати народу српском као полазиште за заснивање јединствене културно-историјске галерије на отвореном. Како? На Авали би требало направити лепу уређену камену стазу кроз шуму. На сваких пет метара, на постаменту од љишког пешчара, требало би поставити по један рељеф-портрет, са именом и најосновнијим подацима. Даљим попуњавањем стазе управљало би посебно ауторитативно тело при САНУ, а нове рељефе-портрете радили би најпознатији српски уметници у специјалној вајарској колонији. Стаза српске славе претворила би Авалу у прави Олимп српске историје и културе и једну од најатрактивнијих тачака културно-историјске и туристичке понуде српске престонице

Пише: Бане Велимировић

Споменици природе
ПРЕКОНОШКА ПЕЋИНА КОД СВРЉИГА, ВЕРОВАТНО НАЈЛЕПША У СРБИЈИ
Заборављена подземна ризница
Крајем XIX века Јован Цвијић ју је обишао, направио карту њеног већег дела, описао пећински накит и утврдио геолошке чињенице у вези са њеним настанком. Закључио је да је ово накитом најбогатија пећина у Србији, те да се неки њени делови „могу поредити са лепшим делом Постојне”. На даља истраживања, међутим, требало је чекати део век

Текст и фотографије: НР Прес

Расејање
ПИСМО ИЗ ПЕРТА, ГДЕ ЖИВИ ОКО 13.000 СРБА
У сваку радост кане нешто сете
У тој метрополи на југозападу Аустралије, граду налик на футуристичку слику урбаног раја, Срби су већ пет генерација поштован свет, угледни лекари, бизнисмени, уметници, спортисти. Долази се на дербије „Белих орлова”, игра се „Карађорђев куп”, слуша Радио „Србија”, окупља у црквама Светог Саве и Свете Тројице. Па ипак, исповедају, душа сваког исељеника подељена је на вечно „код нас” и „овде”. Свак је отишао да би се једном вратио, али „живот је кратак, а пут далек”

Пише: Мирјана Драговић

Чувари пута
СРПСКИ СРЕДЊОВЕКОВНИ УТВРЂЕНИ ГРАДОВИ: ПРОКУПЉЕ
И бди над нама свети Прокопије
Римљани су га звали Hammeum. Срби му име наденуше по великом светитељу чије су мошти 1386. овде склоњене из Ниша, пред најездом Турака. Народно предање за овај град многоструко везује легендарног Југ-Богдана. Из тврђаве на стеновитом узвишењу Хисар, са три стране опасаном реком Топлицом, чуван је пут који је од Ниша, преко Косова и Метохије, водио ка јадранском приморју или ка Солуну. Данас тамо имамо сачуване само бледе остатке некадашње моћи и важности

Пише: Војислав Филиповић

Трагови
РИМСКИ ШЛЕМОВИ НАЂЕНИ КОД ШИДА И СРЕМСКЕ МИТРОВИЦЕ И ДАЉЕ ПЛЕНЕ ПАЖЊУ И ОТВАРАЈУ КРУПНА ПИТАЊА
Запостављена блага под ораницама
Изванредне примерке из Беркасова и Јарка видело је досад преко 800.000 одушевљених људи са свих меридијана. То само изнова буди све тежу запитаност: зашто Србија не посвећује већу пажњу и средства свом великом римском наслеђу, као што је (на пример) неископана палата императора Максимијана Херкулија на локалитету Глац? Зар се заиста сав тај несагледиви потенцијал може покрити двема надстрешницама и великим сликањем малих политичара?

Хелена Дуковић
Фото: Милица Ђукић, фотограф Музеја Војводине

Живот, романи
ОД МОРА КА МАНАСТИРУ ПРАСКВИЦИ, И ДАЉЕ У ПАШТРОВИЋА ГОРУ
Јегоров пут без повратка
Појавио се једне олујне ноћи на дверима српске светиње изнад Милочера, у Црној Гори, и заувек остао. Затражио је чашу вина и уточиште, имао једну руку и завет ћутања, и тајну која је као тешки вео прекрила све. Као послушање, дуже од деценије једном руком је крчио и градио ту стазу од воде у небо, камен по камен. Тек у самртном часу, на последњој исповести, оставио је кључ за своју судбину и судбину своје кћери јединице. А онда је та прича стигла и са других страна и надживела све

Пише: Влада Арсић

БГ
ЛЕГЕНДЕ О БЕОГРАДУ (1)
Онамо нека бели се град
Древна је и дубока представа о Београду као митском и архетипском граду на светим водама. Имали су је Београђани различите крви и порекла, из разних језика и култура, у свим временима. „Сваки поштен бедекер требало би да упозори неопрезног путника: ако застане да то проучи, постаће жртва необјашњивих заљубљивања у тај град”

Пише: Драган Лакићевић

Светионици
ЛАЗА К. ЛАЗАРЕВИЋ (1851-1891), ПИСАЦ И ЛЕКАР, ДВОСТРУКИ ДОКТОР И ДВОСТРУКИ АКАДЕМИК
А кад ће то народ позлатити
Поживео је само 40 година, непуних, а стигао да докторира и права и медицину, и да на фронту спасава српске рањенике и да буде лични лекар првог српског нововековног краља. Засновао је физикалну медицину код Срба, први на свету стручно описао ишијас и прописао делотворну терапију (проверивши је, као и све друге, на себи), први на свету дијагностификовао синдроме који ће доцније бити названи именима Брогарда, Томајера, Керинга, први издвојио геријатријско одељење као посебно... У највишу институцију српске науке и уметности примљен је два пута: 1883. као лекар, 1888. као писац

Пише: Петар Бранов

Национална ТВ
ПЕТАР СТАНОЈЛОВИЋ, РЕДИТЕЉ РТС-ОВИХ СЕРИЈА „ЗАБОРАВЉЕНИ УМОВИ СРБИЈЕ” И „ПРИЂИ БЛИЖЕ”
Привлачна неоткривеност Србије
„Улога РТС-а у јавној сфери и култури Србије је неприкосновена, без конкуренције у ономе што ради. РТС има и дефинисану обавезу да производи, истиче и прати културни модел. Јавни сервис има све шансе да буде покретач ствари које су немогуће на комерцијалним телевизијама. РТС је ексклузивна кућа у којој се можете бавити уметношћу! То више не може ни на филму, врло мало у књижевности, у новинарству никада, у позоришту тек понегде и помало. Тако, РТС је једина преостала оаза у којој се можете хвалити да сте урадили велику културну ствар а да вам то нико не замери, и једино место где ће вам бити омогућено да се види то што сте урадили”

Пише: Маја Радонић

Око
СЛИКАР ЗОРАН ДАНИЛОВ ПОПОВИЋ И ЈЕДАН ЗАОКРЕТ У ДУБИНАМА (ПОСТ)МОДЕРНЕ
Ноктурно за Монеа
Поповићева дела омаж су позној фази великог импресионисте, обнова радости стварања проистекле из природе. На његовим сликама изненађује заборављено девичанство воде, локвања и цветова, али и импровизација, варијација, рад у серији. Стања природе не сагледава као апстрактна него као духовна. У ери техничке надмоћи, његов традиционализам особен је и по откривању слаткоће живљења XIX века, стилова хедонистичке воље, естетике лепог и љупког

Пише: Дејан Ђорић

Етно
НЕОБИЧНА ЕТНО ГРУПА „ВРЕЛО” ИЗ РУМЕ НАСТАВЉА ДА ПЛЕНИ ПУБЛИКУ ШИРОМ ПЛАНЕТЕ
Позитивно шокирани собом
Од Кустуричиног филма „Живот је чудо” и панк-опере „Време Цигана” до нумере на „Srbija Sounds Global All Stars”, све код „Врела” звучи светски и врло пријатно за уши. А онда тек на другом нивоу перцепције приметите да све то чврсто почива, заправо, на једној ненаметљивој традиционалној потки. Такав приступ уводи нас у врло креативне урбане форме традицијског

Пише: Слађана Ристић

Обележја
ПОШТАНСКЕ МАРКЕ У СРБИЈИ, ТРЕЋИ ВЕК
Велика уметност малог формата
Србија је једна од 22 земље које су у Берну 1874. основале Светски поштански савез. Прва поштанска марка овде штампана је осам година раније, 1866, а на њој је био лик кнеза Михаила Обреновића, по нацрту литографа Анастаса Јовановића. Од тада до сад, српске марке стекле су и сачувале веома висок планетарни углед, пре свега из два разлога. Никада нису доштампаване и до данас се раде ручно, на начин старих мајстора

Пише: Радмила Таминџић

Врхови
БОРА СТАНКОВИЋ, ЛЕГЕНДА СРПСКОГ И СВЕТСКОГ СПОРТА, ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „НАЦИОНАЛНУ РЕВИЈУ”
Све почело од покера асова
Уз Радомира Шапера, Небојшу Поповића и Александра Николића, био је један од четворице оних који су српску кошарку (тада југословенску) повели ка врху. Као човек без пасоша, играо за „Звезду” и „Партизан”, основао „Железничар”, тренирао БСК (ОКК „Београд”). Онда се, истовремено кад и Александар Николић, отиснуо у свет, најпре у Италију. Оставио је неизбрисив траг у Светској кошаркашкој федерацији и Међународном олимпијском комитету. Сада, затварајући епохални круг, поново живи у Београду

Пише: Дејан Булајић

Јубилеј
160 ГОДИНА ВОЈНОГ ШКОЛСТВА У СРБИЈИ
Част је наша имовина
Војска је била ослонац и заштита националне идеје у раздобљу стварања модерне српске државе. Били су јој потребни образовани људи, а у Србији тог времена није их било довољно. Зато се на образовање у војсци, посебно на школовање официрског кадра, већ од првих деценија XIX века гледало са изузетном пажњом

Текст и фотографије: Магазин „Одбрана”

Више од образовања
ОСНОВНА ШКОЛА „ДР ДРАГАН ХЕРЦОГ”, ЈЕДИНСТВЕНА У СРБИЈИ
Наставници у белим мантилима
Њене учионице су болничке собе и домови самих ученика. Њени ученици су она деца која због великих здравствених проблема нису у могућности да похађају своје матичне школе, укључујући и децу са малигним обољењима. Годишње кроз ову школу прође преко хиљаду ђака, а школа их не само учи него и враћа наду у оздрављење и веру у живот. „Као што лекар не сме да одустане о лечења, тако ни наставник не сме да одустане од образовања”

Пише: Јован Гајић

Осветљавање
УЖИЧКА ХИДРОЕЛЕКТРАНА „ПОД ГРАДОМ”, ПОДИГНУТА ЈОШ ДАВНЕ 1900.
Сину виђело из ријеке
Би управо онако како су деценијама раније прорекли Тарабићи, Милош и Митар, управо онако како је сневао да би се остварило Никола Тесла, и како је професор Ђорђе Станојевић уверавао Ере да ће бити. На Светог Илију Громовника последње године XIX века, и само четири године после оне на Нијагари, под Ужичким градом почела је да ради прва хидроелектрана у Европи са Теслиним системом наизменичних вишефазних струја. И ради до дана данашњег

Пише: Зоран Плавшић

Представљање
„ДДОР НОВИ САД” НУДИ НИЗ ПРЕДНОСТИ И ПОГОДНОСТИ У СВОМ КАСКО ПРОГРАМУ
Осигурање јефтиније од новог аутомобила
Упркос раширеном мишљењу да је каско осигурање луксуз резервисан само за власнике скупих возила и оних узетих на лизинг, проста рачуница каже да се осигурање сопственог возила у сваком случају исплати. Замена само једног разбијеног фара или ветробранског стакла најчешће кошта више од годишње премије за каско

Здравље
СПЕЦИЈАЛНА БОЛНИЦА ЗА РЕХАБИЛИТАЦИЈУ „ГАМЗИГРАД” У ГАМЗИГРАДСКОЈ БАЊИ
Баштиници царске мелем воде
Ова модерна болница успешно лечи реуматска обољења, болести крвних судова, везивног ткива, као и она неуролошка, ортопедијска, гинеколошка... Одлични програми за рад са спортистима и децом школског узраста

Објектив
У крупном плану

Гастрономија
У БЕОГРАДСКОМ РИБЉЕМ РЕСТОРАНУ „БАСТИОН 2” НЕГУЈУ НАЈБОЉЕ ГАСТРОНОМСКЕ ТРАДИЦИЈЕ ПРИМОРЈА
Висока умећа старог Грбља
Откако је пре три године чувени которски ресторан добио свог београдског близанца, кулинарска достигнућа на углу Јенкове и Браће Рибникар плене пажњу највећих престоничких зналаца и најстрожијих сладокусаца

 


Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију