Србија - национална ревија бр. 16
„СРБИЈА - Национална ревија”, број 16

 

РЕЧ ПРЕ

„Биле су то неке друкчије младости, друкчија детињства!” кажете, с уздахом, загледани у фотографију. „Постојала је права правцата пустоловина читања. А ова данашња деца, ех, ништа, бре, не знају! Имају толико реквизита и помагала, а не умеју ни да се играју! Само дрндају оне компјутере, траће време на Фејс буку, свели су језик на тридесетак унакажених израза! Ужас!”
Заборавили сте, наравно, да је исто то, готово у реч, вама и о вама говорила генерација ваших очева и дедова, баш као што ће данашња деца сутра, уз забринут израз лица и драмска кашљуцања, придиковати својој деци и унуцима. Уверена да нема краја читања и да се могу мењати само форме и технологије предочавања текста, нова Национална ревија је ту, пред нама.

 

ГАЛЕРИЈА
Храм Василија Блаженог, Москва (Фото: Александар Ћосић)
Монах из Драговића на врелу Крке (Фото: Драган Боснић)
Скадарлија
Милорад Павић у Копенхагену (Породични албум, 1995)
Деспот Стефан Лазаревић (Акварел, рад Михаила Кулачића, 2009)
Милена Павловић Барили, аутопортрет с белим шеширом
Дечак Милорад Павић
Врата за снове (Фото: Драган Боснић)
„Наша Србија” на Тари

 

 

 

 

 

 

 

 

 



САДРЖАЈ

Пролог
НАРАВНО, НЕМА КРАЈА КЊИГЕ
Читање као пустоловина

Витраж
КЊИГЕ, ОКУПЉАЊА, ГОДИШЊИЦЕ, ПРОЈЕКТИ

Лепо лице Србије
ФОТОГРАФИЈЕ ЗОРАНА ВЛАШКОВИЋА

Видици
АКАДЕМИК МИЛОРАД ПАВИЋ, НАЈПРЕВОЂЕНИЈИ СРПСКИ ПИСАЦ И ПЛАНЕТАРНА КЊИЖЕВНА МЕГАЗВЕЗДА, ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „НАЦИОНАЛНУ РЕВИЈУ”
Свака књига девица
Уз Борхеса, Ека, Руждија, сматран је једним од најатрактивнијих писаца нашег времена. Милионе читалаца широм света научио је да сами бирају свој пут кроз књигу, не обавезно од почетка ка крају, и да сваки од њих креира сопствену верзију, уникат.  Увукао их у стваралачку игру у којој нико више није недужан, ни писац ни читалац. Осећа се као писац првог, а не XXI века. Презире аматеризам, не брине за судбину књиге, нити се плаши због оних недочитаних. „Недочитана књига је као живот без смрти”

Пише: Мила Милосављевић

Моја Србија
СТАРЕ ЧЕТВРТИ СРПСКИХ ГРАДОВА: СКАДАРЛИЈА
Боемска повест Београда
„Зоре су овде дочекивали, овде живели и стварали, шале збијали и плакали, и такви великани какви су Бора Станковић, Јован Јовановић Змај, Јанко Веселиновић, Милован Глишић, Симо Матавуљ, Радоје Домановић, Војислав Илић, Иво Ћипико, Вељко Петровић, Станислав Винавер, Бранислав Нушић, Стеван Сремац... Ђура Јакшић је овде спевао ,Падајте, браћо’ и ,Станоја Главаша’ срочио, Раде Драинац новце за ,Хипнос’ скупљао и до јутра без њих остајао, улоге овде спремали чича Илија Станојевић, Вела Нигринова, Добрица Милутиновић, Жанка Стокић, овде су рођени Београђани постајали Тин Ујевић, Густав Крклец, Сибе Миличић...”

Пише: Бане Велимировић

Дарови
ЈЕДНО НЕОБИЧНО МЕСТО НА ДНУ МОРА ПРЕСАХЛОГ
Благодат Бисерног острва
На том великом простору између Старе и Живе Тисе крај Новог Бечеја, као на каквом големом спруду између светова, добијаном у мираз и губљеном на коцки, позитиван преображај доживљавало је све, а нарочито сорта грожђа „мускат крокан”. Гедеон Рохонци својевремено је ово место учинио чувеним све до Лондона, Норвешке, Русије, а његови наследници данас су на добром путу да поврате не само свој посед већ и његову славу

Пише: Хелена Дуковић

Путоказ
ПЕЋИНЦИ, ОД ТАВОРЕЊА ДО СИНОНИМА ЗА РАЗВОЈ
Место просперитета
Пољопривредни крај и некад најнеразвијенија општина Сремског округа, Пећинци су 2000. године на својој територији имали само једну фабрику, затрпану проблемима. Данас у овој сремској општини ради преко 30 фабрика, из десетак земаља света, а по приливу гринфилд инвестиција по глави становника прва је у Србији. Овенчана је и наградом „Капетан Миша Анастасијевић” као најбоља локална самоуправа у земљи за 2008. Тако обезбеђен вишеструко већи буџетски прилив, наравно, омогућава стратешка улагања у инфраструктуру, комуникације, људе, и опште подизање квалитета живота. Једноставно, зар не?

Пише: Ненад Деспотовић

Ходочашћa
СРЕДЊОВЕКОВНИ МАНАСТИР ДРАГОВИЋ, У КНИНСКОЈ КРАЈИНИ
Светиња из воде ниче
Првобитно је саграђен 1395, на истоименој речици, као важно духовно средиште Срба у Северној Далмацији. Потом је много пута разаран, сељен, отиман од воде, од ватре, од шипражја и нељуди. Када је почетком 1950-их код Врлике преграђена река Цетина и потопљена долина коју су звали Мала Шумадија, на брегу поред новонасталог језера подигнут је нови манастир. Али онај стари остао је под водом, усправан, и чека

Текст и фотографије: Драган Боснић

Добротвори
„НАША СРБИЈА” НАСТАВЉА СВОЈУ ХУМАНИТАРНУ МИСИЈУ
Што дамо, наше је
Основана 2000. да помаже деци која су у рушевинама Југославије остала без родитеља, ова домаћа невладина организација програмима помоћи досад обухватила велики број деце из Србије и Српске. Посебна брига о деци из српских енклава на Косову и у Метохији. Уз толеранцију, деца уче о важности очувања националног идентитета, језика, културе

Догађај
СИЛАФЕСТ, МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ ТУРИСТИЧКОГ И ЕКОЛОШКОГ ФИЛМА У ВЕЛИКОМ ГРАДИШТУ
Смотра бриге и лепоте
Учествовали су прекаљени филмски мајстори и суперталентовани млади аутори из двадесет једне земље. „Гран при” за најбољи филм, као и „Златни талас” у категорији туристичког филма, добио је шпански редитељ Харви Тирмарк за остварење „У Сеговији: Све за све”. Најбољи еколошки филм је „Вода=Живот” српског редитеља Срђана Ђурановића. Богат пратећи програм и важни помаци у промоцији Србије

Умеће
ПОСЛЕДЊА БЕОГРАДСКА БОМБОНЏИНИЦА ОДОЛЕВА ВРЕМЕНУ И ПРОЛАЗНИМ МОДАМА
Нове сласти старих рецепата
Доле, при дну Савске падине, код Манакове куће, у радњи која је ту од 1936, сачувани су аутентични рецепти, алати и стари амбијент. Променило се толико тога, измењале се епохе, идеологије, режими, и чак пет држава, а Београђани и даље воле ратлук са ружом, сувим шљивама, ванилом, пистаћима, кором дивље поморанџе, воле проминцле, медене и свилене бомбоне, млечне карамеле. И кад их посећујете у туђини, често вам траже да им донесете управо нешто од тога

Пише: Јово Бајић

Одлазак
ПРОФ. ДР АЛЕКСАНДАР ЈОВАНОВИЋ (1947-2009), ВЕЛИКИ НАУЧНИК, ДРАГОЦЕНИ САРАДНИК, ОМИЉЕНИ ПРОФЕСОР
Песник минулих времена
Poeta temporis acti. Да. Човек који је приповедао науку и живео давним световима о којима је писао. Капитална студија „Тло Србије, завичај римских царева” („Принцип Прес”, 2006), испоставило се, његово је животно дело. И у „Националној ревији” је од првог броја до последњег даха, па, ево, и после, и даље. Уз археологију, коју је предавао, студирао је и историју и теологију, суверено владао нумизматиком, етнологијом, епиграфиком. Његов прерани одлазак је велики губитак за све. Али, што кажу стари Латини, не умире онај ко је себи спомен оставио

Пише: Војислав Филиповић

Круне
тло србије – завичај римских царева: Грацијан (367-383)
Кратки сан о златном добу
Његов отац цар Валентијан рано га је увео у власт и доделио му титулу августа. Војска га одушевљено прихватила. Код римске елите, бележећи важне успехе на свим битним пољима, пробудио је идеје о обнови „златног века”. Успешно је организовао администрацију, одговорно бирао сараднике, доносио законе „саобразне божанским”, био успешан и на бојном пољу. А онда је дошло до тешко објашњивог преокрета, до потпуног потонућа у баналност и смрт. Све је окончано заседом у којој као да је сам себе сачекао

Пише: проф. др Александар Јовановић

Чувари пута
СРПСКИ СРЕДЊОВЕКОВНИ УТВРЂЕНИ ГРАДОВИ: СТАЛАЋ
Прва одбрана Лазареве престонице
Изграђен непосредно након Маричке битке 1371, због опасности од скоре отоманске најезде, као предзиђе Крушевцу, овај град-тврђава служио је за контролисање најважнијих путева централног Балкана, пре свега оних од Дунава ка Егеју и Цариграду. Спомињу га у својим повељама кнез Лазар, кнегиња Милица, кнез/деспот Стефан, де ла Брокијер у свом путопису, али га нико није прославио толико колико српски епски народни певач у „Смрти војводе Пријезде”

Пише: Војислав Филиповић

Славне љубави
КРАЉ АЛЕКСАНДАР I КАРАЂОРЂЕВИЋ (1888-1934) И КРАЉИЦА МАРИЈА (1900-1961)
И би чудо, и би крај
Одбивши претходно више високих брачних понуда, лепа и суперобразована румунска принцеза одмах је прихватила просидбу од трагичног ујединитеља Јужних Словена. Тада није могла знати да ће бити једна од најомиљенијих српских владарки. Ни да ће мање од деценију и по касније остати удовица, пошто ће њен муж бити убијен у атентату у Марсеју. Сви извори указују да је искрено и дубоко волела свог мужа. Родила му је Петра, Томислава и Андреја. Преминула је 22. јуна 1961. у Лондону

Пише: Милена З. Богавац

Светионици
ПОУКЕ И ПАРАЛЕЛЕ: СТЕФАН ЛАЗАРЕВИЋ (1377-1427), ВЛАДАР, ВИТЕЗ, ПЕСНИК, ПРОСВЕТИТЕЉ
Усправан међу рушевинама
У познатој нам српској историји, тежег доба од његовог, и дубљег понора, до данас није било. Па ипак, тај фасцинантни човек знао је како „научити мрак да сија”, како земљу и народ поново дићи у врхове а не продати душу ђаволу ни веру за вечеру, како бити први међу истинским Европејцима а остати Србин достојан предака и потомака. Како ужасне неправде и понижења нанете његовом роду претворити у сопствену покретачку силу. Писац и угледни професор на Универзитету државе Илиноис у Чикагу, САД, др Никола Моравчевић, у ексклузивном ауторском тексту за „Националну ревију”, осветљава зашто је баш овој личности из српске историје, и баш данас, посветио свој роман „Витез у доба зла”

Пише: проф. др Никола Моравчевић

Пријатељи
ПРОФ. ДР ВАЛЕРИЈ АЛЕКСЕЈЕВ, ПРЕДСЕДНИК МЕЂУНАРОДНОГ ФОНДА ЈЕДИНСТВА ПРАВОСЛАВНИХ НАРОДА, ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „НАЦИОНАЛНУ РЕВИЈУ”
Духовни узроци глобалне кризе
„Проблеми које видимо далеко превазилазе оквире финансијског, па би таква требало да буду и решења. Упркос бројним дизајнираним осмесима и театралним демонстрацијама фамилијарности, поверења у свету више нема. О томе сведочи четвороструко увећање војних буџета у последњих десет година. Одговорност Русије у новонасталој ситуацији је огромна. Србима желим, пре свега, храбрости и више слоге у судбинским националним питањима. Требаће вам”

Пише: Бранислав Матић

Врхови
ПОВОДОМ ИЗВАНРЕДНЕ ДОКУМЕНТАРНЕ СЕРИЈЕ РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈЕ СРБИЈЕ „МИЛАН КАШАНИН, КОНЗЕРВАТИВНИ РЕВОЛУЦИОНАР”
Познати глас из великих даљина
Својим изузетним образовањем и отменошћу, органским спајањем врхунског српског и врхунског европског, самопоштовањем и самопоуздањем, снагом да без роптања издржи тешке неправде и клевете, не губећи при том свој пут и не изневеравајући своју идеју – овај великан културе представља узор какав нам је данас потребнији него икад. О неким аспектима личности и дела Милана Кашанина (1895-1981), ексклузивно за „Националну ревију”, пише аутор и редитељ серије о њему

Пише: Драган Ћирјанић

Библиотека
КЊИГЕ СТАРОСТАВНЕ: ЛЕТОПИС МАТИЦЕ СРПСКЕ, ДУГ 185 ГОДИНА
Свећа културе српске
Часопис споменик, часопис ризница. Печат писмености и просвећености, ударен у Будиму још 1825. Толики су се врли и велики обзнанили међу тим корицама, толико тога је ту похрањено или покренуто, толике генерације васпитане у духу „благородног народољубија”! А пренумеранти од првог броја беху из Арада, Баје, Беча, Будима, Бечеја, Бјеловара, Винковаца, Дубровника, Земуна, Карловаца, Нове Градишке, Новог Сада, Панчева, Пакраца, Пеште, Сент Андреје, Сегедина, Темишвара, Трста...

Пише: Драган Лакићевић

Визионари
МИЛЕНА ПАВЛОВИЋ БАРИЛИ (1909-1945), ДОИСТА СРПСКА, ДОИСТА СВЕТСКА
Отерана да успе
Са само дванаест година примљена је у Уметничку школу у Београду, тадашњу Академију. Студирала је у Минхену код чувеног фон Штука, својом уметношћу и својом личношћу пленила у Паризу, Риму, Њујорку. Заузела место уз Фриду Кало и Тамару де Лемпицки. А није могла да добије место ни наставника цртања у (тада) јужносрбијанским паланкама Штипу, Велесу и Тетову, због чега је и отишла! Србија данас обележава стогодишњицу њеног рођења као прворазредни културни догађај. Да ли је то знак да смо схватили?

Пише: Дејан Ђорић

Ars sacra
ИЗЛОЖБА „ПОСЛЕ 70 ГОДИНА” ДОВОДИ У ШИД ХИЉАДЕ ПОСЕТИЛАЦА
Непролазни магнетизам Саве Шумановића
Пре тачно седам деценија велики сликар је практично сам организовао своју самосталну мега-изложбу у Београду, на два спрата Новог универзитета (данас зграда Филолошког факултета). Изложио је чак 410 слика. Изложбу је отворио Тодор Манојловић, а у новинама, на фотографији са отварања, међу бројним угледним званицама, висином се истиче Александар Дероко, са супругом... Успех, онај уметнички и културни, био је огроман. А ви? Када ћете ви у Шид?

Текст: Весна Буројевић и НР Прес

Примери
ДР КРИСТИЈАН ОТО НОИ, ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР „ДДОР НОВИ САД”
Инвестиција у грађане Србије
Једна од водећих компанија у Србији у области осигурања, од пре годину дана чланица италијанске групе „Fondiaria Sai”, инвестираће преко 15 милиона евра у подизање нивоа безбедности у саобраћају, што је највећа недржавна инвестиција те врсте. Више од 100.000 возача у Србији имаће врхунски тренажни процес, проћи кроз најкритичније ситуације, при реалним брзинама, и учити како да реагују, нарочито како да предупреде опасност. Субвенције или прикључење бесплатним програмима доступни свима, без обзира на то да ли су осигурани у „ДДОР Нови Сад”

Партнери
„МЕРКУР” ИЗ ВРЊАЧКЕ БАЊЕ, ПАРТНЕР „НАЦИОНАЛНЕ РЕВИЈЕ”, ДОБИТНИК ЈОШ ЈЕДНОГ ВИСОКОГ ПРИЗНАЊА
Златни кључ Југоисточне Европе
У образложењу струковног жирија Савезног центра за унапређење туризма стоји оно о чему смо више пута аргументовано обавештавали читаоце: „Меркур” је, уистину, поставио нове стандарде у здравственом туризму регије, па је зато и проглашен, званично, „Кућом здравља”. Интересовање је такво да капацитети у новом и старом „Меркуру”, у „Шумадији”, у пролетос реновираном „Мирку Томићу”, дакле 780 постеља, више нису довољни, па је Специјална болница закупила смештајне капацитете и у комплексу „Фонтана”. У „Меркуру” је сезона увек, без престанка, само јој се имена мењају према годишњим добима

Признања
„СРБИЈАШУМАМА” ДОДЕЉЕН „ГРАН ПРИ” НА МЕЂУНАРОДНОМ САЈМУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ „ECOFAIR 2009” У БЕОГРАДУ
Мудро управљање зеленим благом
Ово јавно предузеће настало је 1991, обједињавањем оних која су се бавила шумарством, ловством, хортикултуром, нека чак и рибарством и споредним шумским производима (лековито биље, печурке, мед, пужеви...). Данас оно управља на 1,3 милиона хектара шума, укључујући и велики број заштићених природних добара. Вођено је и високом еколошком свешћу, какву би на почетку XXI века требало да има сваки елементарно одговоран човек

Неимари
„ПРОЈЕКТОМОНТАЖА”, ЈЕДАН ОД ЛИДЕРА МОДЕРНОГ СРПСКОГ ГРАЂЕВИНАРСТВА
Објекти говоре све
Врхунски квалитет, престижни пројекти, друштвена одговорност. Та три елемента су суштина пословне филозофије компаније „Пројектомонтажа”. У прилог томе, као светло и непобитно сведочанство, стоји дуги низ реализованих прворазредних објеката, четрдесетогодишње искуство опстајања у врху и стално напредовање у врло оштрој конкуренцији

Представљање
РАДИША КОСТИЋ, ДИРЕКТОР ПД „ЕЛЕКТРОИСТОК–ИЗГРАДЊА”
На крилима високог напона
Лидер у изградњи и реконструкцији високонапонских електроенергетских постројења, ова компанија дуге традиције потврдила је реноме послујући са најпознатијим светским корпорацијама из своје и сродних области. Досадашња првенствена усмереност ка тржишту Југоисточне Европе сада бива проширена продором на Блиски Исток

Представљање
MULTIACTIV, НАЦИОНАЛНИ КОЗМЕТИЧКИ БРЕНД „ЈУКО-ХЕМИЈЕ”
Две деценије квалитета
Жене, веома проницљиви и интелигентни купци, одлично знају зашто купују „Мултиактив” производе и шта добијају за свој новац. Осим козметике, компанија „Јуко-Хемија” из Бачког Јарка, код Новог Сада, производи и средства за чишћење и одржавање хигијене у домаћинствима, детерџенте за машинско прање рубља, производе за дезинфекцију и одржавање хигијене у индустријским погонима... Све по строго прописаним највишим светским стандардима

 


Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију