Знање

ВИСОКА ХОТЕЛИЈЕРСКА ШКОЛА У БЕОГРАДУ НИЖЕ ЕВРОПСКЕ ПОБЕДЕ И МЕДАЉЕ
Како се учи успех
Низ прворазредних победа студената ове школе дужи је него онај у најтрофејнијим српским спортовима. Скинули су са трона светске мајсторе кулинарства Италијане и Французе, донели најсјајнија одличја из Русије, Естоније, Италије, Турске, Енглеске... Студент школе, током званичне праксе у лондонском хотелу „Claridge’s”, проглашен је за најбољег кувара у Великој Британији! Зашто им нико не нуди прихватљиве опције за останак у Србији?


Уобичајено је да се са светских и европских такмичења са освојеним одличјима у Србију враћају спортисти. Навикли смо да они представљају Србију, да нас обрадују, учине поносним. Има у нас, међутим, једна школа у којој се успех учи и чији студенти већ годинама проносе славу Србије. Успели су да са трона скину и светске мајсторе кулинарства као што су Францизи и Италијани. Реч је, ако нисте знали, о Високој хотелијерској школи у Београду, где се већ више од три деценије уче вештине једног од најпрофитабилнијих заната: хотелијерства, ресторатерства и гастрономије. Њени студенти су 2007. године на такмичењу европских хотелијерских и туристичких школа из 32 земље проглашени, од стране Европске асоцијације хотелијерских и туристичких школа (AEHT), за најтрофејнију школу.       
Основне струковне студије трају три године, а дипломирани студенти стичу високо образовање и стручни назив: струковни менаџер хотелијерства, струковни менаџер ресторатерства и струковни менаџер гастрономије.
То је јединствена школа у Србији, са најдужом традицијом практичне наставе и стручне праксе у овој области високог образовања. Током праксе студенти не само да стекну знање већ и заволе посао којим ће се бавити. Практична настава реализује се у реномираним хотелима и ресторанима Београда, Србије, Црне Горе, Енглеске, Француске, Грчке, Русије, Пољске, Словачке, Словеније, Турске, Немачке, Италије и САД. Тако динамичан наставни процес студентима омогућава међународну мобилност и брзо запошљавање у земљи и свету. Успешнијем раду и бржем стизању до циља доприноси и међународна сарадња кроз размену студената и учешће на међународним конгресима и семинарима широм Европе. Око 50 студената сваке школске године одлази на праксу у иностранство.

НОВА ТРАДИЦИЈА БУДУЋНОСТИ

Школа је прва у Србији организовала три међународна конгреса хотелијерства „Хотелплан” (2003, 2005, 2007) у београдском хотелу „Хајат Риџенси”.
И поред тих дугогодишњих одличних резултата, хотелијери у Србији се и даље жале на недостатак стручњака.
– Многи одлазе у иностранство – каже директор ове школе др Славољуб Вићић. – Драго ми је због тога, јер раде у одличним хотелима, који имају огромно искуство, добро зарађују. Али, с друге стране, и жао ми је, јер су и овде потребни. Тако је Марко Зечевић радио у хотелу „Claridge’s” у Лондону, а сад је у авио компанији Уједињених Емирата, Јованка Томашевић ради у ресторану хотела „Бурј ал Араб” у Дубаију, Марко Петровић је менаџер у шпанском хотелском ланцу „Sol Melia”... Тамо су боље плаћени, уживају веће поштовање и поверење, имају слободу одлучивања и могу да искажу креативност. У Србији, Здравко Гавриловић, освајач златне медаље на тајкмичењу у Истанбулу, шеф је посластичарнице у хотелу „Континентал”. Зоран Мишковић, освајач златне медаље у Москви, шеф је кухиње у хотелу „Хајат”...
Списак успешних је подужи, па чак и само извод из њега који прилажемо.
На Европском првенству хотелијерских и туристичких школа у Естонији, где су учествовали стзденти из 32 земље, студент друге године ове школе Милан Лекић освојио је (са својом колегиницом из Ирске Аврил О’Конор) златну медаљу у категорији посластичара. Марији Миладиновић златна медаља у категорији „House keeping and room service” измакла је за само 0,3 бода, па се у Београд вратила са сребрном.
Октобра 2007, на Европском првенству у Италији, освојене су три златне, једна сребрна и једна бронзана медаља, а Висока хотелијерска школа је победила у генералном пласману и освојила „Статуу Казанове”. Тако је прекинута вишегодишња традиција смењивања италијанских и француских школа на победничком трону. Медаље су освојили: Горан Ковачевић (златна медаља у категорији куварство), Лајош Чаки (златна медаља у категорији посластичарство), Никола Бушић (златна медаља у категорији фламбирање), Јадранка Суљић (сребрна медаља у категорији рецепција) и Марко Тошић (бронзана медаља у категорији справљање коктела). Овом победом обезбеђено је да Србија и Београд буду домаћини овог такмичења 2014.
Горан Ковачевић је 2003, као студент на пракси у лондонском хотелу „Claridge’s”, проглашен за најбољег кувара у Великој Британији! На истом такмичењу две године касније, 2005, освојио је две сребрне медаље.
Петар Гајић, студент гастрономије, 2006. је освојио златну медаљу и пехар на Балканском првенству у Нишу, као и специјалну медаљу на такмичењу АЕХТ у Ирској. На Интернационалном гастрономском фестивалу у Истанбулу 2006. и 2007. освојио је бронзане медаље.
На Интернационалном гастрономском фестивалу у Истамбулу 2007. први пут је успешно учествовао јуниорски тим Србије у коме су били студенти гастрономије Младен Ранковић (бронза), Никола Бишевац (бронза) и Милан Лекић (плакета).
– У свету у који студенти ове школе одлазе уобичајено је да велике фирме и хотели прате студенте током школовања, пружају им подршку и тако обезбеђују себи врхунске кадрове – каже др Вићић. – Зашто не би било тако и у Србији? Висока хотелијерска школа позива менаџере хотела и приватне угоститеље да подрже талентоване студенте, стипендирају их, и обезбеде себи будуће квалитетне сараднике.

***

Конгрес и часопис
– Међународни конгрес хотелијерства „Хотелплан” организујемо сваке друге године у Београду, под покровитељством Министарства просвете, Министарства за економски развој и регионалну економију и Привредне коморе Србије, као и уз подршку Туристичке организације Србије. Учествују научници и стручњаци из многих европских земаља. Издајемо и часопис Хотеллинк, први такве врсте за теорију и праксу у области хотелијерства код нас – каже др Славољуб Вићић, директор Високе хотелијерске школе.

***

Вук и цвет
Међу бројним друштвеним признањима које је добила ова узорна школа, издвајамо „Орден Вука Караџића” трећег степена за 30 година успешног рада и „Туристички цвет” за допринос развоју и унапређењу промоције туристичке понуде Србије (2005).

 


У продајним
објектима Трафике
од сада можете купити
Националну ревију

Србија - национална ревија - број 73
Serbia - National Review, Leipzig
Србија - национална ревија - број 72Туризам 2019.Србија - национална ревија - број 71Србија - национална ревија - број 70
Србија - национална ревија - број 69Србија - национална ревија - број 68Туризам 2018.
Србија - национална ревија - број 66
Молитва без престанка
Србија - национална ревија - број 65Србија - национална ревија - број 64
Србија - национална ревија - број 63
Србија - национална ревија - број 62Србија - национална ревија - број 61
Србија - национална ревија - број 60

Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију