Стратегија

СРПСКИ ТУРИЗАМ: НОВО ПРЕПОЗНАВАЊЕ И ЗАМАХ
Три окоснице развоја
Базични развојни документ туризма у Србији, из априла 2006, као битне елементе конкурентности наводи људе, геостратешки положај, изванредне потенцијале вода, планина, шума, села, споменичку баштину, актуелно културно и духовно стваралаштво, фестивале, славља, догађаје (life style). Развојне напоре, пак, требало би усмерити у три главна правца: туристичку валоризацију појма Балкан, ново туристичко вредновање Дунава и интегралну интерпретацију „српског вредносног система”


Туризам је једна од најважнијих грана српске привреде и правац у којем ће се она нарочито развијати у времену пред нама. Након свих бурних политичких, друштвених и економских промена крајем прошлог и почетком овог века, управо је у току ребрендирање и ново позиционирање Србије на светском и домаћем туристичком тржишту.
Према опсежној студији Стратегија развоја туризма Републике Србије, направљеној по наруџбини Министарства трговине, туризма и услуга у априлу 2006 (док је ово министарство још постојало и на његовом челу био проф. др Бојан Димитријевић), могућности за то су велике и разноврсне. Стручњаци наводе да су битни елементи конкурентности српског туризма: људи, геостратешки положај, потенцијал вода (подземних и надземних), изванредни очувани потенцијали планина, шума, сеоских подручја, споменичка баштина (надасве бројни манастири и храмови), актуелно културно и духовно стваралаштво, фестивали, славља, догађаји (life stylе).
Егзактне анализе указују на одличне предиспозиције Србије за врхунски развој градског туризма (одмори и путовања), пословног, туризма на планинама, рекама, језерима, сеоског, здравственог, наутичког, туризма за особе са посебним потребама...
Три су окоснице развојног концепта српског туризма чије је спровођење већ почело.
Прво, туристичка валоризација појма Балкан. Појам Балкан је у туристичком смислу потпуно неискоришћен и непрепознат, пре свега од балканских земаља, а онда даље.
Друго, туристичка валоризација Дунава. „Ни једна подунавска држава не користи у свом туристичком слогану овај појам, иако је он несумњиво маркантан у глобалним размерама. Величина и важност дунавског коридора кроз Србију усмерава жељени развојни залет у све делове Србије. Ни један други туристички ресурс у Србији није толико у исти мах и национално кохезиван и глобално конкурентан.”
Треће, интегрална интерпретација српског скупа вредности. „Српска култура, људи спремни за забаву, уметност, литературу, гостопримство, страственост и понос, те спој традиционалног и модерног...” То омогућава и нарочиту динамичност у креирању неких „туристичких производа” који су у понуди, попут краћих боравака у Београду, туринга кроз Србију, речних крстарења, доласка на нарочито атрактивне догађаје и фестивале...
Поменута студија, унутар целовите туристичке визије Србије, излаже и „визије одабраних туристичких кластера као просторних ентитета са властитим системом искустава које је могуће комерцијално представити на светском туристичком тржишту”. То су четири целине: Војводина, Београд, Југоисточна Србија, Југозападна Србија.

ЧЕТИРИ ПРОСТОРА, ЧЕТИРИ ЛИЧНОСТИ

Војводина је обележена традицијом средњоевропских вароши, воденим токовима и урбаним центрима повезаним идиличном панонском равницом. Има аутохтоне културне, природне, гастрономске и рекреативне вредности. Наутички, рурални, бањски и туризам специјалних интереса. Веома су занимљиви и војвођански дворци и салаши. Симболи су јој и Дунав, Тиса, Палић, Фрушка гора, Петроварадин. У кроки карактерологији Војводине истиче се да је она љубитељ вина и хране, обожавалац воде, гостољубива, креативна, екстровертна, сензуална, романтична, склона истраживању...
Београд обележава његова позиција водећег регионалног центра Подунавља и Југоисточне Европе, „атракцијски потенцијал”, „богат локални колорит и космополитски садржај”. Лидер је на пољу културе, забаве, спорта. Пословни центар. „На путу да постане глобално призната урбана туристичка дестинација.” Симболи су му Дунав, Сава, Калемегдан, „Победник”, Авала, Кошутњак, Кнез-Михаилова... „Личност Београда” је креативна, слободна, сензуална, откачена, пуна живота, комуникативна, посебна, образована, допадљива, својеглава, спортиста.
Југоисточна Србија је „скривени адут српског туризма у времену које долази”. Мисли се на велику област од ушћа Тимока у Дунав, преко Неготина, Зајечара, па до Ниша, Лесковца и Врања. То је културна ризница средњовековне српске баштине и задивљујућих налаза из антике. Обележавају је планине, језера, бање, сеоски туризам... Нарочито одредиште је сам град Ниш, римски Naisus, родно место најважнијег од свих римских царева. Симболи области су и Лепенски вир, Виминацијум, Феликс Ромулијана, Сокобања, Стара планина, Власина... Југоисточна Србија је здрава, тиха, снолика, сензибилна, изазовна, изолована од гужве, има осећај истраживања, пријатељ је природе, традиционална, неискварена, привлачна, окрепљујућа.
Југозападна Србија је у знаку „традиције и поноса утканих у простор средњовековне руралне Србије, с идиличним пејзажима нетакнуте природе”. Урбани центри су Шабац, Лозница, Ваљево, Чачак, Ужице, Краљево, Крушевац, Крагујевац, Нови Пазар... Симболи области су и Златибор, Копаоник, Врњачка Бања, Гуча, Тара, Мокра гора и „Шарганска осмица”, Дрина, Тршић, Цер, Гучево... Личносно, Југозападна Србија је аутентична, предузетна, привржена нацији, отворена према свету, живахна, опуштена, друкчија, пробирљива, слободног духа, гурман, забавна, свесна свог здравља и еколошки оријентисана.
У све ово, не сумњамо, моћи ћете да се уверите током свог путовања Србијом. Предлажемо вам креативно путовање, с пуно радозналости и отворености, што ће омогућити да овим крокијима и ви, сутра, додате неке важне црте.

(Из књиге „Србија - друмовима, пругама, рекама”, „Принцип Прес”, Београд, 2007)

 


У продајним
објектима Трафике
од сада можете купити
Националну ревију

Србија - национална ревија - број 73
Serbia - National Review, Leipzig
Србија - национална ревија - број 72Туризам 2019.Србија - национална ревија - број 71Србија - национална ревија - број 70
Србија - национална ревија - број 69Србија - национална ревија - број 68Туризам 2018.
Србија - национална ревија - број 66
Молитва без престанка
Србија - национална ревија - број 65Србија - национална ревија - број 64
Србија - национална ревија - број 63
Србија - национална ревија - број 62Србија - национална ревија - број 61
Србија - национална ревија - број 60

Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију