Повест

КРАТКА ИСТОРИЈА ТУРИЗМА: ОД МАЛЕ ЛИЧНЕ АВАНТУРЕ ДО ВЕЛИКОГ ПЛАНЕТАРНОГ БИЗНИСА
Путовање као глобални феномен
Некада је то било привилегија најбогатијих, данас је масовно и везује се за скоро све друштвене слојеве, генерације, поднебља. Стога је постало посебна привредна грана, изучава се на посебним факултетима, њоме се управља помоћу посебних ресора у владама и баве се специјализоване организације и медији. Од средине XIX века, када се бележе први организовани облици ове делатности у модерном смислу речи, класификоване су разне врсте туризма, од авантуристичког до свемирског, од аутостоперског до елитног, од спортског до здравственог, од (веле)градског до морског и планинског...

Пише: Ненад Деспотовић


Све дефиниције туризма, а има их збиља много и од разних врста, заснивају се на путовању као кључном појму. Путовање, тај прастари феномен, од давнина привлачи људе. Путовали су да би видели мањи или већи део дотад познатог света, открили дотад непознате и од постојећих погодније путеве до важних тачака шара земаљског. После су туда пролазили каравани или бродови, допремајући зачине, племените метале, драго камење, тражену робу свакојаку. Путовање као авантура или истраживање бивало је крунисано као моћ и благо. Одатле се један крак повеснице рачва и води у бескрајну причу о путовању као потрази за скривеним благом. Благо је, ту, и резултат путовања и најјачи мотив за њега.
Но, још у та давна времена они који су могли себи приуштити тако нешто „путовали су у далеки свет да би видели славне грађевине и друга уметничка дела, научили нове језике, упознали нове културе”. Велики светски путници и путописци остали су чувени и у свом и другим народима, кроз многа времена. И данас се о њима пишу пустоловни романи, праве играни и други филмови.
Из старих хроника дознајемо да су још антички народи, попут Персијанаца, Грка или Римљана, путовали у далеке градове и пределе како би на тамошњим благотворним изворима, у бањама и купалиштима, нашли лека за своје видљиве и невидљиве бољке. Богати Римљани, нарочито у доба републике, путовали су у бројна приморска одмаралишта, чак и у она на португалској океанској обали.

ЧОВЕЧАНСТВО КАО ЦИЉНА ГРУПА

Почеци туризма у модерном смислу речи, дакле масовног, били су у XIX веку. Сматра се да је прво организовано туристичко путовање осмислио извесни Томас Кук, године 1841. Изнајмио је целу железничку композицију и организовао путовање 570 путника на један конгрес. Сваком путнику био је отмено сервиран чај, а свирала је жива музика. За само шилинг по особи. Касније је он веома развио тај модел путовања и склопио специјалне уговоре са железницом.
Тачно тридесет година касније, 1871, док су у Паризу гореле улице, успостављана и гушена Комуна, исти тај Кук, Томас Кук, организовао је прво туристичко путовање око света, што ће као податак чувати бројне потоње енциклопедије.
За све то време нису у значајнијој мери спомињани појмови туризам и туристи. Ти термини званично улазе у употребу године 1937, у тадашњим документима Лиге народа, претече Уједињених нација. Тада је туризам дефинисан, што би се рекло официјелно, овако:
„Путовање људи на 24 сата или дуже у неку земљу или место у којем немају стални боравак.”
Туристима се сматрају, наводи се даље, „они који путују у сврху разоноде, они који путују на скупове у вези са мисијама било које врсте, особе на пословним путовањима и морским крстарењима, макар била и краћа од 24 сата”.
Касније су смишљене бројне шире, прецизније и још досадније дефиниције, беспрекорне у сцијентичном смислу, али апсолутно неподношљиве за страствене путнике, сањаре и песнике. Међународна организација званичних туристичких организација, на конференцијама у Даблину 1950. и у Лондону 1957, статус туриста дала је „студентима и омладини у пансионима и на школовању у иностранству”. Збуњујуће?
Ах, све ово је само брзи кроки за предисторију данашњег туризма као глобалног феномена.
Данас је то нешто сасвим друго. Туризам је једна од најатрактивнијих и врло профитабилна привредна грана.  Изучава се на посебним факултетима, високим школама и институтима, о њему се бране докторати, пишу обимне студије и уџбеници. Посебно се изучавају менаџмент и маркетинг у туризму, агенцијско, хотелијерско и друго пословање у овој области. Већина релевантних влада на свету има посебан ресор посвећен туризму, баш као што већина земаља има своје националне туристичке организације. Велики број земаља, какав је случај и са Србијом, посебне туристичке организације има у свим регионима, у свим градовима и општинама, па и у издвојеним планинским илибањским центрима. У свим значајнијим медијима туризмом се баве посебне редакције или новинари-уредници, то је постало посебан новинарски фах, са посебним удружењима, клубовима, наградама, чак бисмо могли рећи са посебном новинарском филозофијом.
Годишње се у модерном туризму обрну десетине и стотине милијарди евра, а исто толико милиона туриста бар једном или два пута годишње путује на ближе или даље туристичке дестинације. Према класификацијама у овој епохи, туризама има разних, од авантуристичког до свемирског, од аутостоперског до елитног, од спортског до здравственог, од (веле)градског до морског и планинског.
Тај пут од мале личне авантуре до великог планетарног бизниса представља заправо скицу за кратку историју туризма, коју ћемо и ми сами, већ колико ове тек започете године, дописивати својим путовањима, летовањима и зимовањима.

***

Масовност
Ако је туризам некада био привилегија најбогатијих, ако су путовали људи само из „првог света”, главне карактеристике данашњег туризма су масовност и то да је он постао глобални феномен. Данас путују и људи из „другог”, па чак и „трећег света”, припадници знатно већег броја друштвених слојева, нема ни некадашњих генерацијских ограничења.

***

Мотиви
Уџбеници као мотиве за туристичко путовање наводе одмор, забаву, авантуризам, сазнавање, учење (специјализације), лечење, спорт (планинарење, спелеологија, параглајдинг, роњење, лов, риболов, скијање на води или на снегу...), посао (конгреси, симпозијуми, пословна путовања...)... А и ми сами бисмо, на основу личног искуства, могли додати бар још неколико.

 


У продајним
објектима Трафике
од сада можете купити
Националну ревију

Србија - национална ревија - број 73
Serbia - National Review, Leipzig
Србија - национална ревија - број 72Туризам 2019.Србија - национална ревија - број 71Србија - национална ревија - број 70
Србија - национална ревија - број 69Србија - национална ревија - број 68Туризам 2018.
Србија - национална ревија - број 66
Молитва без престанка
Србија - национална ревија - број 65Србија - национална ревија - број 64
Србија - национална ревија - број 63
Србија - национална ревија - број 62Србија - национална ревија - број 61
Србија - национална ревија - број 60

Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију