Посета

НИШ, У ПОНОВНОМ СЈАЈУ КОНСТАНТИНОВОГ ГРАДА, СВЕ ПРИВЛАЧНИЈИ ЗА ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ТУРИСТЕ
Нови успон јужне престонице
У Европи ће 2013. великим бројем прворазредних програма и манифестација бити обележена 1700. годишњица доношења знаменитог Миланског едикта од стране римског цара Константина Великог, чиме је хришћанство озваничено у Империји. Централно место обележавања биће три града непосредно повезана са животом цара Константина Великог: Ниш (његов родни град), Јорк (град где је 306. године од стране војске извикан за цара) и Трир (где је столовао). Ниш ће те 2013, дакле, бити у епицентру европске пажње. Биће то велика шанса и за Ниш и за Србију

Пише: Горан Будимир


Име је добио по реци која кроз њега протиче из правца југоистока и после се, недалеко, улива у Јужну Мораву. Сви који су контролисали овај град, током вишемиленијумске познате историје, изводили су његово име из имена реке. За Келте је био Navissos, Римљани су га звали Naisus, Византинци Nysos, Немци Nissa, Словени Ниш. Вилин град. Један је од најстаријих градова Европе. Најдавнији трагови су из доба неолита, 4000-3000. године тешко сагледиве старе ере (локалитети Бубањ, Хумска чука, те нешто млађи Горња и Доња Врежина, Трупале, Горња Топоница). У VIII веку старе ере управо овде је било гранично подручје између Илира и Трачана. У III веку Келти побеђују Илире, освајају целу област и дају име граду које ће, уз варијације на разним језицима, остати то данас. Године 75. новог времена, у доба дарданског рата, Ниш освајају Римљани.
Из бескрајног низа важних датума у историји овог града, овом приликом издвајамо само неколико.
У III веку нове ере овде је рођен и растао будући римски цар Константин Велики, један од најзнаменитијих који су владали империјом. Изградивши своју раскошну палату у Медијани, на рубу данашњег Ниша, према Нишкој Бањи, он је надалеко прославио свој родни град и свој завичај.
У VI веку, више од пола столећа након што су га Хуни разорили у својој најезди, Нишу сјај враћа Јустинијан I, велики обновитељ империје.
Крајем XII века, тачније 1183, Стефан Немања прикључује Ниш својој Србији, намеравајући да га учини престоницом. То се није догодило, али је Ниш, све до пада српске средњовековне државе у ропство под Турцима, био велики економски, културни и стратегијски центар. Остало је забележено да се Стефан Немања 1189. управо у Нишу састао са Фридрихом Првим Барбаросом, уговарајући ново савезништво.
Године 1443, у великој бици код Ниша, војвода Сибињанин Јанко (Јанош Хуњади) и српски деспот Ђурађ Бранковић побеђују Турке и на годину дана ослобађају град. На ново ослобођење, равно новом рођењу, требало је чекати пуних 434 године! Ослобођењем од Турака 1878, васкрсли Ниш започиње свој савремени развој.
„Ниш је тада закорачио у можда најзначајнији период своје историје”, бележе хроничари. „Постао је друга престоница савремене Србије. У Нишу је била резиденција краља Милана и краља Александра Обреновића, Кнежев двор, где су они често боравили, посебно када су у Нишу одржаване седнице Народне скупштине Краљевине Србије.”
У току првог светског рата, од јула 1914. до октобра 1915, Ниш је био ратна престоница Србије. Влада је, веле извори, заседала у тадашњем здању нишког хотела „Амбасадор”.
О брзом развоју Ниша од ослобођења до Првог светског рата, између светских ратова и после Другог светског рата сведоче бројне историје града, хронике и хронологије. Иако је много страдао, само у Другом светском рату тешко је бомбардован чак 32 пута, с неком вучјом снагом и огромном виталношћу хитро је видао своје ране, дизао се и настављао даље путем развоја и просперитета. Данас је то модеран град, који се опет брзо усправља након тешких година економских санкција, распада земље и привреде, опет је на оним добрим стазама „јужне престонице”.

ПОСТАНАК МОДЕРНОГ ГРАДА

Путописци и хроничари, мање или више талентовани, називали су овај град капијом, раскрсницом, споном, музејом, ризницом, узбудљивим модерним градом са изузетним потенцијалима и компаративним предностима.
– Заиста, Ниш има изванредан географски положај и велике компаративне предности за снажан развој туризма – каже за Националну ревију Владимир Јовановић, директор Туристичке организације Ниша. – На само тридесетак километара у граду и око њега сконцентрисани су огромни туристички потенцијали. Већ и на брз поглед јасно је колике су могућности за транзитни туризам (Коридор 10), здравствени (Нишка Бања и бања Топило), културно-историјски (66 археолошких налазишта, 265 обележја културе), градски манифестациони и пословни туризам (сајмови, конгреси, фестивали, уметничке колоније), излетнички (Сићевачка и Јелашничка клисура, Бојанине воде, Каменички вис, Чегар, Облачина, Мали Јастребац), ловни и риболовни туризам (Нишава, Облачинско језеро, Сува планина, Мали Јастребац), спортски. Ту су они и туристички ресурси који би тек требало да буду активирани и добију праву валоризацију (пећина Церјанка, бања Топило, Планинско залеђе, Заплање).
Овај лепи модерни град, са дугим памћењем и традицијама, има штампану књигу још од 1766. године (Синђелија митрополита Гаврила), Гимназију од 1878, прву банку од 1881, прву пругу за Београд и први број Нишког вјесника од 1884, прво модерно предузеће (Железничка радионица) од 1885. Управо у Нишу је 1886. донет Закон о оснивању Краљевске српске академије. Прво позориште, „Синђелић“ постоји од 1887, Народна библиотека од 1889. Први филм у овом граду приказан је још 1897, а први стални биоскоп ради од 1906. Књижевни часопис Градина излази од 1900, ликовна колонија „Сићево”, коју је основала велика Надежда Петровић, постоји од 1905. Прва хидроцентрала на Нишави, код Сићева, ради од 1908...
Ако данас долазите у овај град, што искрено препоручујемо, погледајте густи календар културних, забавних, туристичких и спортских манифестација, углавном међународних, које се у њему одржавају.

ПОД ОКРИЉЕМ ЦАРА-ЗЕМЉАКА

И најосновнији бедекери Ниша упутиће вас да неизоставно посетите Медијану, летњу резиденцију цара Константина Великог, на око пет километара од центра града. У том луксузном античком комплексу, потврђују документи, Константин је често боравио; управо ту је прогласио важне законе империје година 315, 319, 324. и 334. У том пространом пољу осетљивији се и данас могу уверити у римско непогрешиво препознавање благодатног духа места (genius loci), могу затворити очи и видети палате и колонаде, терме и светилишта, мермерни канал који из оближњих лековитих извора доводи воду до самих царских одаја... Могу отворити очи и опет се, по ко зна који пут, уверити у велику поуку о пролазности. Богате налазе из Медијане, као и са других овдашњих римских локалитета, можете видети и у нишком Народном музеју, као и у више публикација те угледне установе.
Нишка тврђава, коју су Турци саградили у XVIII веку на темељима римског војног логора и византијског средњовековног утврђења, најбоље очувани фортификациони објекат у централном делу Балкана, данас је један од најпрепознатљивијих симбола Ниша и место које такође никако не требало заобићи. У остацима тврђаве, коју су подизали најбољи цариградски мајстори и локално становништво кулуком, и сада можете видети некадашњи арсенал, хамам, барутану, мезулане... Данас су то уметнички павиљони, галерије, кафеи, ресторани, историјски архив, летња позорница – омиљено место Нишлија и свих гостију овог града.
Када сте у Нишу, свакако је лепо прошетати Тргом краља Милана или Улицом Обреновића, тим модерним градским средиштима, светлим, ведрим, живим, која подсећају на медитеранске градове, њихове пјацете и шеталишта. Атрактивно је посетити и Казанџијско сокаче, очувани и заштићени део старе нишке чаршије, изграђен у првој половини XVIII века, данас испуњен модерним садржајима.
Од споменичке баштине Ниша, да бисте спознали драматичну прошлост овог града и посветили јој дужну пажњу, неизоставно је посетити Споменик на Чегру, месту где су 31. маја пре тачно 200 година (1809), током Првог српског устанка, војвода Синђелић и његови Ресавци водили тешку битку против троструко бројнијих Турака. Код Ћеле куле, коју су Турци саздали од лобања палих српских јунака на Чегру, Алфонс Ламартин је још 1833. записао: „Нека Срби чувају овај споменик! Он ће њихову децу учити колико вреди слобода једног народа, показујући им коју су цену за њу платили њихови очеви.”
Од бројних споменика сакралне архитектуре и уметности, споменућемо овде само два најстарија: Византијску цркву из XI века и Цркву светог Пантелејмона из XII века.
– У Нишу, дакле, постоји обиље могућности за туристе, бројни начини да се боравак у нашем граду и његовој околини учини лепим, разноврсним, испуњеним. Један од наших основних циљева јесте да град Ниш, сада углавном у знаку транзитног туризма, постане туристичка дестинација на одличном гласу за дужи боравак – додаје Владимир Јовановић, директор Туристичке организације Ниша. – Имамо грчки и бугарски конзулат, имамо француски, амерички, ускоро и руски културни центар. Ниш управо улази у епицентар европског интересовања. Европа планира да 2013. бројним манифестацијама и пројектима обележи 1.700 година Миланског едикта. Уз Трир и Јорк, Ниш ће бити централно место обележавања. То је велика почаст и огромна шанса за Ниш и Србију.

***

Стеван и Бранко
Од бројних ствараоца који су обележили културну историју Ниша, али и српску културу уопште, никако не могу бити заобиђени писац Стеван Сремац и песник Бранко Миљковић. Прочитајте њихове биографије и њихова дела, па ћете непогрешиво схватити зашто је то тако. А онда, кад се нађете у Нишу, следите њихове трагове кроз град.

***

Обреновићи
Ниш је град који традиционално гаји изузетно поштовање према династији Обреновића. То се може видети по споменицима, празницима, именима важних улица и тргова, по много чему. Краљ Милан Обреновић сматра се ослободиоцем Ниша од вишевековног ропства под Турцима (1878). Он је био главни иницијатор изградње пруге Београд-Ниш и први путник у првом возу на тој траси (1884). За његове владавине Ниш је постао практично друга престоница српске државе, у њему је заседао парламент, постојао је краљев двор. Сличну оријентацију наставио је и Миланов син, несрећни Александар, последњи Обреновић.

 


У продајним
објектима Трафике
од сада можете купити
Националну ревију

Србија - национална ревија - број 73
Serbia - National Review, Leipzig
Србија - национална ревија - број 72Туризам 2019.Србија - национална ревија - број 71Србија - национална ревија - број 70
Србија - национална ревија - број 69Србија - национална ревија - број 68Туризам 2018.
Србија - национална ревија - број 66
Молитва без престанка
Србија - национална ревија - број 65Србија - национална ревија - број 64
Србија - национална ревија - број 63
Србија - национална ревија - број 62Србија - национална ревија - број 61
Србија - национална ревија - број 60

Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију